Прочитај ми чланакУсвајање Закона о Трепчи само је последњи корак који је уследио након низа одлука којима је овај некадашњи рударски гигант прелазио под ингеренције косовских власти.
Усвајање Закона о Трепчи само је последњи корак који је уследио након низа одлука којима је овај некадашњи рударски гигант прелазио под ингеренције косовских власти. Иако српски званичници данас бурно реагују на одлуку Скупштине Косова да практично национализује имовину Трепче, чињеница је да је још 2009. Трепча регистрована у косовском АПР-а као правно лице које се налази под администрацијом Косовске агенције за приватизацију. То значи да се порези и доприноси плаћају косовским институцијама.
Управо тај нерешени правни статус је и даље проблем у вези са ‘’Трепчом. Од 1999. године подељена је по ентничком, а не технолошком принципу на ‘северни’ и ‘јужни’ део. Тамо је око 70 одсто капацитета, четири рудника међу којима је највећи и најпознатији ‘Стари трг’. Официјелно једна, а суштински су у питању две технолошко-економске целине.
Међутим, одлука косовских власти и усвајање Закона према којим се ‘’Трепча’’ фактички отуђује од Србије има и позадину још од 2013. године. Те године потписан је уговор о пословно-техничкој сарадњи са америчком компанијом НГП (“Неw генератион поwер”) из Илиноиса. Овим уговораом предвиђено је да се развије стратешко партнерство, а иницијатор је била Влада Републике Србије и ресорно Министарство за рударство. Америчка компанија је одабрана управо зато што се очекивало да може да помогне да се превазиђе правно недефинисани статус.
Из тог разлога уопште не треба сумњати да је одлука косовских власти проистекла као освета због напред наведног уговора, а где су и тада косовске власти биле против њега и огласиле се да је уговор противан њиховим правним актима.
Међутим, са економском и правног гледишта у потпуности је јасно да усвојени Закон о Трепчи није одржив у пракси. Решење не може бити једнострано, већ интересно, за обе стране. И за Србе, као и за Албанце. Стога је неопходно хитно дефинисати начела и план за директне преговоре са косовским властима. Дијалог је неопходан, и то више него икада, те сматрам да то треба да буде јасно и Србима и Албанцима.
За српске институције Трепча је акционарско друштво регистровано као Холдинг Рударско-металуршко-хемиијски комбинат АД Трепча, с власничком структуром у којој је већински акционар Влада Србије преко Фонда за развој.
Ко су све акционари “Трепче”
Фонд за развој Републике Србије (55,1 одсто вредности капитала)
“Генералекспорт” Београд (6,8)
“Југобанка Југ Банка” Косовска Митровица (2,3)
“Прогрес” Београд (1,9)
Дунав банка а.д. Звечан (1,9)
Електропривреда Србије (1,6)
“14 Октобар” Крушевац (0,14)
“Термоелектро” Београд (0,07)
“Ратко Митровић” Пожега (0,07)
Дунав Осигурање Београд (0,03)
Лука Бар Београд (0,01)
