Да би се формулисала политика, па онда направила организација која може да је спроведе, нису потребни ендорсменти селебритија, већ интелектуална и политичка елита, и страначка инфраструктура како би се спровео рад на терену

Ово са професорима сада први пут постаје озбиљно, и опозицији би било боље да настави са њима да прави политику, уместо са глумцима.

Јер Американци су прецизно израчунали да је Опра Винфри на првим изборима Бараку Обами донела 1,2 одсто гласова, али и да му у реизбору није донела ни један једини глас, баш као ни Хилари Клинтон коју је здушно подржала. Подршка јавних личности ради само једном, па макар то била и Опра.

То најбоље зна Саша Јанковић.

Да би се формулисала политика, па онда направила организација која може да је спроведе, нису потребни ендорсменти селебритија, већ интелектуална и политичка елита како би се формулисала политика, и страначка како би се спровео рад на терену.

То се код нас прилично потцењује. Идеологија тренутно није у првом плану, али памет, идеје и енергија довеле су на власт Барака Обаму ниоткуда, баш као и Макрона, на неки начин и Трампа (додуше – без памети).

И зато је за опозицију прошле недеље горе од контрамитинга на којем Путин није пристао да учествује једино било препуцавање на Твитеру са Банетом Трифуновићем.

Да је 2000. постојао Твитер, Слоба никад не би пао.

За форматирање српске опозиције, међутим, најважнија је апстиненција са Твитера (макар та импулсна и свађалачка), или да их Вучић части ванредним изборима. Напредњаци убеђују свог шефа у још један изборни блицкриг, пре свега како би му показали како је неуништив, али то тренутно највише одговара опозицији. Јер управо то недостаје овим протестима. Јасан циљ.

За бојкот се, како читам у Данасу, данас залаже и Шешељ?!

Вучића, ипак, не треба потценити. Он у свом ауторском тексту цитира као омиљену књигу глобални хит Хомо деус Јувала Ное Харарија, у којем се налазе многи одговори, док ја и даље имам утисак да опозиција често не чита ни новине које су њима наклоњене

Асаф је Вучићу још пре неколико месеци саветовао да отвори дијалог са опозицијом. Биће то први пут да га није послушао. Оно што је могао у октобру, пропустио је. Почиње да показује и знаке слабости, од перача прозора, пуша који је сам дао протестима реченицом „и да вас је пет милиона“, до укључених микрофона у Храму Светог Саве. Није ни чудо. Његових шест година чак и напредњацима изгледа као 12. Прегрејао се…

Вучића, ипак, не треба потценити. Он у свом ауторском тексту цитира као омиљену књигу глобални хит Хомо деус Јувала Ное Харарија, у којем се налазе многи одговори, док ја и даље имам утисак да опозиција често не чита ни новине које су њима наклоњене.

У тој маестралној књизи, коју цитирам већ неколико пута, Харари закључује како бољшевичку револуцију није направило 99 одсто обесправљених руских сељака, већ неколико хиљада добро организованих бољшевика.

Тако је кроз целу историју, јер да није, не би ни данас нас седам милијарди заје..вало један одсто најбогатијих људи и њихове савршено организоване номенклатуре.

Све је ствар организације.

Савез за Србију је, ако ни по чему другом, по форми, забринуо Вучића. Али у праву је и Марко Уљаревић из Ипсоса када региструје да се последњих месеци пре свега хомогенизују напредњаци. Зашто?

Па зато што је деведесетих СПО, као тада најјача странка, увек губио гласаче после великих митинга на којима је Вук Драшковић поларизовао гласаче и скретао их ка Равној гори. То оне у средини, који су увек већина, тера у апстиненцију. Или у страх.

Кад на то додате да је у дубоко либералној Америци пре две године победио Трамп, како онда овде да грађанисти преокрену ствари кад се на изборима појављује 65 до 70 одсто конзервативних гласача. Осим са Љушићем…

Грешка радикализације је што доноси највећи ризик оном који радикализује ствари. Ту је Дачић константа.

Није лако привићи људе, посебно ове на власти, и око власти, уколико претите реваншизмом. И то свима.

Ту је и Томина стратегија, покварена, по којој свима обећате министарско место. Само вас она, као Тому, избламира кад се домогнете власти.

Српска политика вапи за неуцењеним људима. И зато су тако важни професори који су дигли глас. Јер, и странци, и домаћи номенклатуристи, одувек највише воле, и подржавају, људе са реповима. То су они који кад крену у погрешном правцу ви им само станете на реп.

Ми живимо – у змајевом гнезду.

ЂИЛАС ЕКСКЛУЗИВНО ЗА СРБИН.ИНФО: Усвојити политичко „Свето писмо“ као решење за Косово! https://t.co/FZTsR9x4aX

— СРБИН инфо (@srbininfo) February 3, 2019

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: анализа, Вељко Лалић, опозиција