Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Ове године широм планете се обележава 1.700 година од доношења Миланског едикта, када је хришћанство постала равноправна религија унутар Римске империје, и када је престао погром хришћана.
Свака велика европска и светска метропола потражила је знакове свог првог додира са хришћанством. Руководство сваког града потражило је своје место у историји кроз споменике или писане документе који би показали прве хришћанске кораке у њиховом месту.
Па ипак, многи нису имали симбол нити споменик какав има Београд, град који још из четвртог века наше ере има необичан саркофаг, који многи историчари зову и „београдским светим каменом“.
То је такозвани Јонин саркофаг. Пронађен је на Дорћолу, у Јовановој улици 1885. године, на месту где је била значајна римска некропола. Био је различит од осталих саркофага, надгробних стела и других обележја тога времена по томе што је први имао хришћанске симболе на себи.
У плитком рељефу саркофага налазе се слике из старозавентог предања о Јони, као и приказ Христа као доброг пастира. Та метафора често је употребљавана у историји, као симбол Господа који на раменима носи јагње.
Јонин саркофаг налази се у Великом барутном магацину на Доњем калемегданском граду. На истом месту су и други најважнији споменици римског доба.
Идеја и реплика
Како смо сазнали у ЈП „Београдска тврђава“ постоји идеја да се реплика Јониног саркофага нађе на простору испред Библиотеке града, на крају Улице кнеза Михаила.
То је била замисао која би показала важност Сингидунума, па самим тим и Београда, у европским хришћанским оквирима.
