Прочитај ми чланакНАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године, за циљ је имало даље територијално, национално и духовно разарање српског корпуса. Требало је поцепати, а потом и дезинтегрисати „мале Русе“, како неонацистички запад зове Србе. Примењена је формула „Велика Албанија – мала Србија“. Албанци, а нарочито косовски, увек су били највећи балкански савезници нациста и неонациста. Зато је НАТО на Балкану створио нове „независне државе, Косово* и Црну Гору, а потом их је са Северном Македонијом и Албанијом спаковао под свој малигни кишобран, чиме је Србију додатно умањио и тиме оснажио креирање јединственог европског фронта за коначни удар на Русију и њене европске савезнике.
Мисија Уједињених нација на Косову, УНМИК, са свим својим малигним пипцима (КФОР, ЕУЛЕКС, ОЕБС, ЕУ) у реалности има само један задатак – да са Косова и Метохије протера Србију и Србе и створи „Велику Албанију“ по америчком диктату.
За 25 година, ниједан од циљева Резолуције 1244 Савета безбедности УН није спроведен у дело, а нико то није истакао нити се побунио; нема повратка неалбанског становништва, нема физичке сигурности за преостале мањине, нема равноправности, нема дијалога о степену косовске аутономије унутар Србије, нема повратка договорених 999 припадника административног, војног и полицијског особља Републике Србије на државне границе од пре 1999, нема разоружавања шиптарских милитантних формација, нема помака у тражењу несталих, нема процесуирања шиптарских злочина, нема нема, нема, нема …
УНМИК је шиптарску независност кренуо да гради одмах по доласку.
Прво је увео паралелизам личних докумената, тако што је поред до тада једино важећих српских докумената, кренуо да издаје УНМИК личне карте, пасоше и потом регистрационе таблице за возила, чиме је постављен темељ за транзициони период до потпуног укидања српских докумената, што су у (не)дело провели Дачић и Вучић.
Друго, УНМИК је суспендовао примену српског законодавства на Косову и Метохији и Уредбама увео свој правосудни систем. Потом се у садејству са КФОР-ом обрушио на косовске Србе и кренуо са масовним оптужницама за наводне ратне злочине, чиме је појачао осећај опште несигурности мањинског становништва и убрзао продају и исељавање преосталих мањина, највише Срба. За време док је то радио, шиптари су уз помоћ америчког и немачког контигента КФОР-а наставили да отимају и масакрирају Србе. Кулминацију је представљао добро документовани и истражени случај „Жуте куће“, који је направљен, али и сакривен унутар УНМИК-а. На то се надовезао и мартовски погром, а масакр 14 српских жетелаца у Старом Грацком, масакр у Церници, масакр на Бистрици, само су врх леденог брега некажњеног геноцида који су шиптари наставили да спроводе под директном заштитом мисије УНМИК.
Од доласка мисије УНМИК, АП КиМ трајно је напустило око 250.000 косовских Срба, 10.000 Горанаца, 15.000 Рома, 6.000 Хрвата и неутврђен број Турака, Ашкалија и Египћана. То је именом и презименом – геноцид под окриљем УНМИК-а и КФОР-а, а не тамо нека измишљена Сребреница.
Посебно треба истаћи штеточинска и непријатељска деловања привремених косовских администратора именованих од УН-а, Кушнера, Хакерупа, Штајнера, Холкерија, Петерсена, Шука, Рикера и Занијера, који се сви могу подвести под једно име и презиме – Александар Борг Оливије. Зликовац са Малте је неометано креирао „правосудни“ систем будуће моноетничке „Републике Косово“ и „Велике Албаније“, а био толико дрзак и отворен у свом антисрпском деловању на Косову и Метохији да је у време док је требало да барем глуми статусну неутралност, као што је радио остатак мисије, дао специјални интервју за https://timesofmalta.com/article/our-man-in-kosovo.195067, у коме је истакао свој задатак да Косову* што пре донесе независност. На ово стрвинарство нико у Србији, Уједињеним Нацијама и целокупној међународној заједници није реаговао!
Истине ради, треба рећи да је Србија све ово добро знала, али је „необавештени“ Коштуница аболирао шиптаре за све злочине који су чинили. Ослободио је крвнике из српских затвора, а потом су Тадић, Дачић и Вучић, кренули да преко злоупотребљених косовских Срба праве коалиције са ноторним злочинцима, Тачијем, Харадинајом, Куртијем и њиховим западним спонзорима, чиме су починили издају Србије.
Треће, УНМИК је преко својих првобитних административних стубова/агенција/одељења (УНХЦР, ОСЦЕ, УН цивилна администрација, ЕУ), српску државну имовину ставио под своју управу, а потом је полако своје надлежности преносио на новонастале косовске институције. На тај начин, УНМИК је омогућио и подржао пљачку српске државне и једног дела приватне имовине коју је спровела Косовска агенција за приватизацију, која је у међувремену прерасла у независну институцију „Републике Косово“. Данас видимо ескалацију тог процеса кроз отимање преостале српске имовине на северу АП КиМ, уз громогласно ћутање београдских издајника. „Не дам Газиводе, не дам Валач“, претворило се у – све ћу да продам само ме пустите да наставим да крадем.
Напомињем да је КФОР на основу „Кумановског споразума“ неометано и независно од УНМИК-а могао да уђе у посед било које и било чије имовине на АП КиМ, што је обилато и чинио. Каснија НАТО овлашћења можемо захвалити Вуку Драшковићу.
Четврто, кроз креирање такозваних „привремених институција самоуправе“, УНМИК је редовне државне институције Републике Србије гурнуо у „паралелизам“ и тиме отворио пут изградњи независних косовских институција. Коштуница и Тадић осим реторичког става, нису имали адекватан опипљив одговор на УНМИК флоскулу – „српске паралелне институције“, а што је још горе, активно су учествовали у стварању „привремених институција самоуправе на Косову“ које су биле камен темељац садашњим независним институцијама. Тај политички дилетантизам широм је отворио врата Дачићу и Вучићу да независност Косова* доведу пред свршен чин.
Пето, УНМИК је подржао и развијао настанак и финансирање такозваног косовског школског система, односно учествовао је у протеривању Приштинског универзитета у Косовску Митровицу, а заменио га је „Приштински универзитет“ под контролом шиптара. То је довело до потпуне моноетничности косовског просветног система, чиме је срушен принцип помирења и мултиетничности. Трајна штета помирењу направљена је одсуством надзора школских програма „Републике Косово“, па тако шиптарчићи уче да су Срби геноцидни народ који вековима уништава староседеоце Албанце и то зато што су љубоморни на албанску историју, јер су не само Немањићи, већ и фараони су пореклом били Албанци! Наравно, српска културна и духовна баштина на Косову и Метохији је била албанска, па су је зликовци Срби преотели ….
Шесто, УНМИК је подржао и активно учествовао у изради плана „Мартија Ахтисарија“, који је поставио темеље косовској независности, а пре свега сабијања преосталих косовских Срба у одвојене административно-територијалне целине које су добиле назив „енклаве“, а заправо се ради о гетоизацији и фрагментацији косовских Срба, са циљем да их се лакше протера.
Седмо, УНМИК је уз помоћ КФОР-а у потпуности разоружао косовске Србе и тиме их изложио трајном и некажњеном шиптарском насиљу. Уведен је сценарио непрестаног шиптарског насиља ниског интензитета, које је потом преведено у „нову реалност“, и формулу „помирење ради суживота“. Формула је следећа – вековима сте ви Срби нас уништавали, сад је рад да вам мало по мало враћамо. И то некажњено пролази до данас.
Осмо, УНМИК је увео правило да посете српских званичника Косову и Метохији морају бити најављене и одобрене. Србија је пре сваке званичне посете, нпр. Слободана Самарџића, морала УНМИК-у да достави имена и презимена свих чланова пратње и обезбеђења, тачне функције, серијске бројеве њиховог наоружања, као и број комада муниције. На тај начин су ШИК, УЧК, ЦИА, БНД и остале непријатељске обавештајне агенције добиле велики увид у састав српске полиције и на основу тога направиле посебне евиденције. Штета по безбедност Србије и одређених појединаца је немерљива!
Девето, уместо да УНМИК у складу са мандатом из Резолуције 1244 СБ УН спроведе процес међунационалног помирења и суживота, учинио је и чини све да увођењем свеопштег паралелизма створи услове за гашење Републике Србије на Косову и Метохији и омогући мирну транзицију власти новооснованим „косовским институцијама“, што је директна подршка стварању независне државе „Република Косово“. Тако су УНМИК документа постепено прерасла у косовска документа, УНМИК регистарске таблице у косовске таблице, УНМИК царина у косовску царину, УНМИК полиција у косовска полицију, УНМИК правосуђе у косовско правосуђе, итд.
Десето, посебну превару УНМИК је спровео са имовином СРЈ и Републике Србије. Меморандумом о разумевању између СРЈ/РС и УНМИК-а потписано је да за време трајања мисије, УНМИК може бесплатно користити имовину СРЈ/РС, након чега је има вратити власнику. Нажалост, УНМИК је сву имовину коју је престао да користи вратио на управљање „независном“ Косову. Класичан пример је Дом ЈНА у Приштини, где је у почетку био смештен Главни штаб УНМИК-а, који је предат на управљање „Републици Косово“. Такву судбину је доживела комплетна имовина Републике Србије на Косову и Метохији. УНМИК је неовлашћено све предао на управу шиптарима, а државни органи Републике Србије остали су неми!
Једанаесто, УНМИК се млако оглашавао и стерилно поступао у две кључне ситуације. Марта 2004, зато што су годинама пре тога полако али сигурно УНМИК и КФОР миловали шиптаре, наоружани шиптарски сепаратисти масовно су напали на све што је српско на Косову и Метохији. Миг су им дали Американци и Немци. То је био заједнички договор да се сруши декларативна политика – „стандарди пре статуса“. „Мартовским погромом“, шиптари су уз помоћ својих међународних спонзора креирали „нову реалност“ која је од тада гласила – „статус па стандарди“. Тиме су УНМИК, КФОР, ОСЦЕ и ЕУ дали зелено светло терористима да 2008. прогласе „независност“. У том удруженом злочиначком подухвату учествовала је и Србија вођена Коштуницом и Тадићем, која није имала адекватан одговор ни на насиље, ни на проглашење „независности“. Треба истаћи да ни Русија није имала адекватан одговор на самопроглашену Декларацију о косовској независности. А и зашто би, када се Србија практично није бунила?
Шта су од 1999. до данас радиле српске власти?
„Демократска опозиција Србије“ предвођена Војиславом Коштуницом, поделила се у два табора.
Група око Коштунице, у то време састављена од „патриота“ Српске радикалне странке и Демократске странке Србије, уз подршку Социјалистичке партије Србије, сачувала је јаке српске административне и независне административне и црквене целине широм Косова и Метохије, са посебним тежиштем на северу АП КиМ. Суштина тог труда била је да се стварањем тврдог „националног“ језгра на АП КиМ фортификује „статус кво“ и тиме ојача ДСС позиција у остатку Србије. Прилепак тој политици била је СРС која је у томе видела свој опстанак. У циљу разбијања тих српских тврђавица, УНМИК их је у садејству са шиптарима и токсичним западом одмах прогласио „енклавама“, чиме је јасно определио будућу стратегију постепеног разарања и утапања у косовску државност.
Велика слабост ове српске државне стратегије била је превелика административна моћ коју је Коштуница даривао својим члановима. У првим месецима и годинама косовску политику је водио Небојша Човић, чија магија је била – упрљај их што више да би их лакше контролисао. Са Човићевим падом и потоњим судским поступком ништа се није постигло, осим што су његови пулени политички преживели, финансијски ојачали и наставили да немилосрдно пљачкају косовски буџет, а потом и да сисају шиптарски буџет кроз те такозване иституције самоуправе. Злоупотребе на терену, прецизније речено ненаменско трошење и некажњена пљачка буџетских средстава сахранили су патриотизам и српски опстанак на АП КиМ свели на девизу – дај да се накрадем што више док траје. По јавним подацима дневно је на Косово и Метохију кроз различите врсте давања ишло око 600.000 еура! Посебо подвлачим да су ове „патриоте“ са одласком Коштунице до послењег прелетеле прво код жутих, а потом код Вучића, да би се потом добровољно интегрисали у независну „Републику Косово“. У међувремену, многи од њих су постали милијардери и хипермилијардери. Наравно, све сами криминалци, било из Косовске Митровице, Савског Венца, Каћа, или Чукарице и Ниша, Крагујевца, Крушевца и Краљева.
Друга група, велика, окупљена око Бориса Тадића, гледала је да тихо тргује Косовом, а у сврху приступања ЕУ развојним фондовима и добијања безвизног путног режима, те убрзаног уласка Србије у ЕУ. На домаћем терену дали су се на пљачку ЕУ приступних фондова и пљачку остатка Србије. Кроз процес „приватизације“ опљачкана су и уништена сва друштвена предузећа и покрадена државна имовина, а Тадић је преко Борка Стефановића кренуо у активну трговину Косовом за ЕУ интеграције. Срамну епизоду забележио је Вук Јеремић, који је у последњем тренутку преформулисао питање о легалитету косовске независности пред међународним Судом правде, минирајући тако руску стратегију. Такозвани „Боркови споразуми“ ударили су темељ каснијим „Бриселским“, „Вашингтонским“, „Охридским“ и свим осталим споразумима којима су Александар Вучић и Ивица Дачић продали не само косовске Србе и Косово и Метохију, већ и комплетну државну имовину и националне ресурсе.
Уједињене Нације су капитулирале. Одавно не служе ничему до вербалној мастурбацији чланица Савета безбедности и пијачарењу на Генералној скупштини. Трошкови које праве су енормни и узалудни. УН и све њене агенције треба одмах расформирати, јер су постале исто што и Лига Народа. Док се иживљавају са Сребреницом, погледајте шта се дешава у Гази, па ће вам све бити јасно. Погледајте шта ради СЗО. А где су неуспеси свих осталих УН мисија по свету?
Шта нам сада ваља чинити?
Покрет Моба позива све честите домаћине и појединце широм Србије да се групишемо, ујединимо и збијемо борбене редове за одбрану територијалне целовитости, уставног поретка и владавине права у Србији. Кључна реч је – масовност! Мафија зазире од масе.
Ваљда је сада коначно јасно да се мафија и издаја изборима победити не могу. Морамо прогласити окупацију Косова и Метохије. Окупатори су УНМИК, КФОР, ЕУ и све државе света које су отвориле „амбасаде“ на територији Косова и Метохије.
Шта ћемо постићи проглашењем окупације дела територије?
Поставићемо трајну и неорочену власничку тапију над Косовом и Метохијом. То су отворена врата за повратак државе, оног тренутка кад се стекну услови за повратак. Тиме поручујемо шиптарима да се и даље налазе у лимбу, упркос Дачићу, Вучићу, Америци и осталим непријатељима Србије који су окупирали АП КиМ. Проглашење окупације је истовремено и прекид сваког даљег дијалога и простор да се поништи све договорено. Истовремено то је делегитимизација и делегализација Дачића и Вучића. То је порука целом свету да је АП КиМ неотуђиви део Србије. То је порука да нема даљих признања тзв. „НКД/независне државе Косово“. То је порука да се постојећа „признања“ повуку. То је порука да нема уласка у УН. То је одсецање главе „Великој Албанији“. То је порука да ћемо се ћерати првом приликом. Србија ће ослободити окупирану територију, а издајнике казнити!
Покрет Моба позива све грађане Србије, посебно САНУ и научне раднике, да нам се придруже у борби за очување Устава Републике Србије и креирање Декларације о окупацији Аутономне покрајине Косово и Метохија. Позивамо све учеснике „избора“ да моментално врате све мандате на свим нивоима и напусте савезни и локалне парламенте. Позивамо на формирање прелазне Владе стручњака. Позивамо на масовни отпор издаји и криминалу. Или сте за целовиту Србију и владавину права, или против. Изговора више нема.
Давор Калајжић, председник покрета Моба
