Прочитај ми чланакВећ сада давне 1998. године Академија наука Албаније направила је план интеграције Албанаца у оквиру „природне“ Албаније која се зове „велика Албанбија“. По том плану прва карика интеграције је било Косово. Друга карика „природне „Албаније је Македонија односно „Илирида“.
„Природна Албанија“ и планови Албанске академије наука
Већ сада давне 1998. године Академија наука Албаније направила је план интеграције Албанаца у оквиру „природне“ Албаније која се зове „велика Албанбија“. По том плану прва карика интеграције је било Косово. Друга карика „природне „Албаније је Македонија односно „Илирида“. Трећа карика је стварање основа за културну интеграцију Албанаца на југу Србије у оквиру плана “Дарданија“ као и у Црној Гори кроз план „Малесија“. Задња карика је северни део Грчке који се назива „Ћемерија“. Сви ови делови „природне“ Албаније попут Косова, Дарданија, Малесије, Илириде и Ћемерије су дефнисани као националин интерес Албаније као „пијемонта“ Албанаца на Балкану.
Иза овог модела стоје лобистички кругови у САД пре свега Албанско-Америчка лига која делује од почетка осамдесетих година прошлог века и има своје упориште и међу демократама и републиканцима. То је био и један од разлога НАТО интервенције на Косову, лоцирање војне базе Бондстил на Косову, као и база у Македонији. Овај програм подржан је и од исламистичких партија у Турској, прво преко некадашњег премијера Ербанака и данас кроз политику председника Турске Ердогана. Преко природне Албаније повезивала би се и федерација БиХ односно исламистички део БиХ, али и делови Србије преко Санџака у оквиру „Косовског вилајета“.
Турска је један од покровитеља „природне Албаније“ у оквиру ОИК (Организациије исламске конференције). Албанија, Косово су и значајни коридори тз „Руско-Турског„ гасовода. Албанија је заинтересована и за истраживање гаса у Јадранском али Јонском мору заједно са Грчком. Платформа академије наука Албаније суштински је уграђена у „Тиранску платформу“ албанских странака окупљених око ДУИ у Македонији за формирање нове владе, и увођење албанског као државоторног језика и промене Устава, заставе и обележја Македоније.
![]()
Геополитчки интереси Албаније по моделу „Призренске лиге“
Генерална је политика Албаније да се до 2018. године на 140 година од оснивања „Призренске лиге“ Косово и Западна Македонија културолошки али и економски интегришу под окриљем власти у Албанији. Албанија се пројектује да буде једна од моћних балканских држава заједно са Хрватском и да тако могу да се реализују интереси тзв. „Јадранско-јонске иницијативе“. Хрватска добија примат својим интересима у Федерцији БиХ, Косову и Црној Гори, а Албанија на Косову, Македонији, делу Црне Горе и на југу Србије и Грчкој. Ова подела интереса већ је постигнута између полтичких структура у Тирани и Загребу. Циљ је изолација Србије, притисак на православље и утицај Русије на Балкану.
На основу платформе Академије наука Албаније из 1998. године, новембра 2018. године спрема се велика прослава 140 година Призренске лиге која ће се обележити на свим балканским просторима где живе Албанци. Сходно овој стратегији планирано је да у Македонији до 2018. године се ради на промени устава или самопроглашењу аутономије „Илириде“, као и ставу албанских партија да БЈР Македонија треба да добије назив „Република Скопље“ како би постигла „компромис“ са грчком политиком.
„Велика Албанија“ и Предкумановска Србија
Инфраструктура путева Драч-Приштина је геополитчки везана за „велику Албанију“ како би преко Албаније реализован план да Косово изиђе на Јадранско-Јонски пројекат. Истовремено план је и притисак Србије на југу у општинама Прешево и Медвеђа и то на моравско-вардарском коридору као „кичми“ Балкана и Србије. Моравско Вардарски коридор Србију повезује са Солуном и преко коридора 11 са средњом, централном и западном Европом. Албански планови су изолација Србије и стварање основа да Косово буде потпуно економски независно од Србије као и да западна Македонија у Тетову буде аутономна од економског утицаја политике Скопља.
Реч је о етничкој подели Македоније, јер би била „покривена“ утицајима Бугарске према Црном Мору и Албаније и Грчке према Јадранском, Јонском и Егејском мору. Ово нису приче „теорије завере“ нити политичка „фантазија“ већ реалност која је кренула у етапну реализацију од 1992. године. Србија, Македониј али Црна Гора треба озбиљно да се забрину за експанзију „природне“ односно „Велике Албаније“. Фигурира и намера да Албанија као чланица НАТО војно штити Косово и лобира да косово до 2025. године буде део НАТО аллијансе јер су луке у Албанији пројктоване да буду намењене и за интересе САД и НАТО. Све ово упозорава да се ради на преткумановској Србији и изолацији Србије према Јадрану и Солуну уколико не буде признала Косово.
