Прочитај ми чланакРазумевање стварних мотива, новца и махинација помоћи ће нам да предвидимо шта нас чека и дати нам шансу да се припремимоРазумевање стварних мотива, новца и махинација помоћи ће нам да предвидимо шта нас чека и дати нам шансу да се припремимо.
Ако за тренутак оставимо предвиђања по страни, постоје очигледни трендови, заплети и парадигматске промене које ће се наставити и у следећој години и којих би геополитички освешћени људи требало да буду свесни.
1. РАТ У СИРИЈИ НИЈЕ ГОТОВ
САД још од 2007. у тајности планирају свргавање сиријске владе уз посредство наоружаних милитаната, нарочито оних на линији Ал Киаде, који уживају државну подршку америчких заливских савезника.
Задатак елиминације сиријске владе није био засебан циљ, већ корак на путу ка остварењу много шире геополитичке агенде, која подразумева обарање иранске владе и покретање прокси милитанатаа у јужној Русији, чак и у западној Кини.
Руско укључивање у сиријски сукоб и само трајање конфликта компликују, чак и онемогућавају ове америчке планове, али жеља Вашингтона и Волстрита за глобалном хегемонијом ће настојати да се прилагоди ситуацији и превазиђе актуелне тешкоће.
У документу Брукингс института из 2009. године названом Којим путем до Персије? Могућности нове америчке стратегије према Ирану једна од опција подразумева да америчке снаге – заједно са израелским – разраде план оног што би изгледало као једнострани напад Израела на Иран.
У папиру се наводи:
„…најупадљивија предност ове опције над америчком ваздушном операцијом је могућност да Израел сноси сву кривицу за напад. Ако се ово догоди, САД можда неће морати да се суоче са последицама иранске одмазде или негативних дипломатских реакција које би пратиле америчку војну операцију против Иранa. То би омогућило Вашингтону не само да покупи кајмак (одложи ирански нуклеарни програм) него и да га поједе (избегне подривање многих америчких регионалних дипломатских иницијатива).“
Како би ово деловало убедљиво, САД и Израел би морали да одглуме дипломатски раскол, један од ових на којима сада ради актуелна администрација Барака Обаме, недавно га подгрејавши у Савету безбедности УН. Будући да у јануару на дужност ступа Доналд Трамп, који је недвосмислено и отворено произраелски настројен, затвара се могућност да се ово изведе на уверљив начин.
Један аспект тајног израелског напада на Иран иза којег би стајале САД укључује могућност да САД војно одговоре уколико Иран покуша да изведе војну одмазду. То је у суштини замка коју би Техеран требало да загризе. Удица би могла бити бачена пре него што Обама напусти кабинет, а војна интервенција би уследила кад Трамп у њега уђе.
Наравно, Иран сада има С-300, руски противваздушни систем, и озбиљнију армију него кад су Брукингс институт и други амерички креатори политике разматрали ратне планове против Техерана, а и регионална динамика је битно измењена. Међутим, изабрани председник Трамп се окружио – како у председничкој кампањи, тако и у долазећем кабинету – људима који годинама заговарају рат против Ирана.
Ово је вероватно једна од првих и највећих опасности на коју ће бити потребно обратити пажњу у 2017. години.
2. ТЕХНОЛОШКИ УСЛОВЉЕНА ПРОМЕНА ЕКОНОМСКЕ ПАРАДИГМЕ
Може се лако закључити да алтернативна енергија и електрични аутомобили већ отварају нове правце кретања глобалне економије и са њом повезане геополитичке моћи. Цена и ширење соларне енергије настављају да стимулишу њено коришћење науштрб традиционланих форми производње енергије, а традиционални произвођачи аутомобила коначно почињу озбиљно да разматрају електрична возила у светлу јаке конкуренције новајлија попут компаније Тесла моторс.
Земље чији велики проценат БДП зависи од нафте и других фосилних горива мораће да крену са израдом плана о суочавању са – неизбежним – тоталним напуштањем тих енергетских извора.
Аутоматизација је такође један од растућих економских трендова. Послове радника од Северне Америке до Азије све више замењују роботи и компјутерски контролисана производња. Међутим, друга страна овог тренда је драстичан пад цена и пропорционални раст могућности ових аутоматизованих система. То мањим компанијама омогућава да аутоматизују локалну производњу, сруше индустријске монополе и расподеле богаство добијено аутоматизацијом локалног предузетништва.
Пример овога је 3D штампање – цене појединих штампача упоредиве су са ценама десктоп рачунара. Људи који раде као независни дизајнери сада могу да укључе – и тако остваре добит – и физичке прототипове услуга, што су некад нудиле само веће компаније. Падом цене и порастом могућности аутоматизованих система локалне компаније ће бити у могућности да ураде више уз мања улагања, чиме ће се производња удаљити од глобализационог модела, који је сад дефинише.
Суочавање држава – од Кине преко Европе до САД – са овом транзицијом утицаће на степен друштвеног бунта, који ће се генерисати како аутоматизација буде одмицала. Државе са високим степеном необразоване радне снаге и слабим, нефлексибилним образовним системом ће највише пропатити, а оне које успеју да преквалификују становништво у конструкторе и локалне предузетнике ће преживети, чак и напредовати.
3. РАСТ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
На страну научнофантастичне хорор приче, вештачка интелигенција (Аrtificial Иntelligence, AI) у форми усвајања знања од стране машина већ преузима велики број високо специјализованих задатака – и ради их далеко боље него што би традиционални компјутери или људи икад могли.
Ти задаци укључују све, од студија енергетске ефикасности и аутоматизације, саветовања доктора, манипулације финансијским тржиштима, све до прављења протокола за напредни генетски инжењеринг, препознавања слика и аутоматског означавања на социјалним мрежама попут Фејсбука. Други видови потенцијалног коришћења укључују учење система вештачке интелигенције да хакују брже и софистикованије него што би могао било који човек. AI системи се такође подучавају да пишу новинске чланке, чак и да управљају налозима на друштвеним мрежама као што је Твитер.
Иако се вештачка интелигенција још увек неће манифестовати кроз оживљавање машина и њихов покушај да освоје човечанство, оваква крајње усмерена употреба система AI њиховим људским креаторима даје неприкосновену предност у било ком пољу употребе. Нека врста трке у AI наоружању се већ води. У 2017. системи вештачке интелигенције ће све више бити коришћени за истраживње и развој у области економије и геополитике, који би одређеним светским лидерима требало да дају предност над конкурентима и непријатељима.
Мора бити успостављен баланс моћи између и унутар држава како би се спречио технолошки раскорак какав смо имали 1945, када су САД постале једина држава на свету са атомским оружјем. Са таквом неспорном предношћу, САД су бациле две атомске бомбе на Јапан, убивши стотине хиљада људи. Касније су своју предност на пољу нуклеарног наоружања годинама користиле као геопополитичку полугу, претећи његовом употребом од Корејског полуострва до Вијетнама.
Немогуће је предвидети колико штете би изазвала таква врста диспаритета на пољу вештачке интелигенције, али оно што се са сигурношћу зна је да ће свака предност коју свет допусти претендентима на глобалну доминацију (попут САД) бити оберучке и без оклевања злоупотребљена.
СУОЧАВАЊЕ КИНЕ И АЗИЈЕ СА АМЕРИЧКИМ ДИЗАЈНОМ РЕГИОНАЛНЕ СУПРЕМАЦИЈЕ
Амерички „заокрет ка Азији“ отворио је други фронт у потрази за глобалном хегемонијом. Како би окружила Кину и обуздала њено јачање, Америка је извела низ економских, политичких и војних маневара широм Југоисточне и Источне Азије.
У 2017. САД ће наставити да хране прокси сукобе широм региона како би успеле да пољуљају или свргну владе (од Малезије, преко Тајланда и Филипина, до Индонезије) које су све пријатељскије настројене према Кини. Делује као да у Мјанмару САД и њихови саудијски савезници распаљују Рохингје (назив за муслимане у Мјанмару, који се често сукобљавају са већинским будистима; прим. прев.) кризу наоружавајући милитанте за борбу против исте оне власти коју су САД деценијама покушавале да устоличе.
Резултат ће бити покушај да се успостави америчко војно присуство у Мјанмару под изговором „борбе против тероризма“, баш као што је био случај на Филипинима убрзо након 2001. године. На крају ће бити готово немогуће уклонити америчко војно присуство из Мјанмара – баш као што је случај са Филипинима. И, док ће „борба против тероризма“ бити изговор, главни циљ је стварање још једне тачке притиска у америчком окруживању Кине.
Тешко је говорити о изгледима за директну војну конфронтацију између САД и Кине. Амерички креатори политике признају да, што више времена пролази, то је мања шанса да САД победе у било каквој врсти конфронтације са Кином у Пацифику. Постоји искушење да се што пре испровоцира конфликт. У сваком случају деценијама дуги напори Вашингтона да на рачун азијских земаља одржи примат у Азији ће се много озбиљније наставити када председник Доналд Трамп ступи у кабинет.
Агенде моћних специјалних интереса и марш технолошког прогреса (са својим утицајем на људску цивилизацију) нису раздвојени у посебна поглавља као што у ретроспективи делује приликом читања историјских књига. Они надилазе „нове године“, председничке администрације, популарне културе, чак и „епохе“ колективне историје.
oРазумевање стварних мотива, новца и махинација који управљају онима што поседују новац и моћ помоћи ће нам да предвидимо шта нас чека и дати нам шансу да се припремимо и интервенишемо уместо да будемо тек беспомоћни посматрачи. Ове године можда више него икада људи схватају колико је за наше интересе важна разлика између та два стања, и да од тог избора зависи судбина наше будућности.
Тони Карталучи је геополитички стручњак и писац из Бангкока
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
