Прочитај ми чланак
Срби из расејања огорчени због укидања Министарства за дијаспору
Да подсетимо, дијаспора је својевремено била под окриљем Министарства иностраних послова, одакле је 2004. издвојена са жељом власти да покаже колико јој је расејање важно. У новој влади Србије дијаспора је предвиђена као сектор при Министарству за културу и информисање.
Дијаспора или њени новци – остаје дилема саговорника „Вести“ који сматрају да је то само још једно у низу понижења и ниподаштавања Срба који живи у иностранству. Ако је до штедње нове владе, погача није требало да се ломи на једном од најосетљивијих питања, расејања и матице, у које је власт у Београду морала да уложи много труда да би повратила изгубљено поверење.
– Политика према дијаспори треба под хитно да се мења! Ако је извесно да неће бити министарства дијаспоре и да ће уместо тога да нас скрајну као неко сироче, то је тужно и жалосно, али и јасан знак дијаспори да власти у Београду воле само наш новац. Министарство треба да постоји само ако власт у Србији жели да дијаспору схвати озбиљно, тај ресор не би смео да буде додељен ниједној странци. Ако не буде министарства, то је губитак за дијаспору, али за матицу још већи – каже Ђуро Плавшић, делегат из Берлина у Скупштини дијаспоре.
Он сматра да управо дијаспора треба да буде први стуб спољне политике, „јер не постоји ниједна земља ни континент који више улажу у Србију“.
– Дијаспора улаже без икаквих условљавања, а странци који инвестирају по неколико милиона евра постављају низ услова и држава то испуњава – подсећа Плавшић.
– Нисмо толико безначајни да се баш на нама проводе мере штедње. Српска дијаспора није неважна ни бројно занемарива. Да не помињем средства која сваке године шаљемо у Србију. Управо због тога сам револтирана таквим потезом, верујем као и већина наших људи који живе у иностранству – каже Ангелина Лебел, просветни радник у дијаспори и председник КУД Јелек из Минхена.
Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу и делегат Скупштине дијаспоре, сматра да укидање министарства ствара недоумицу о стварној бризи матичне државе.
– Највећи проблем односа матице и дијаспоре је било успостављање поновног поверења, на чему је претходно министарство дијаспоре доста урадило. Донет је и први закон о дијаспори, конституисана је Скупштина дијаспоре, што је добар темељ за унапређење односа Србије са њеним расејањем – оцењује Капетановић.
Укидање министарства неки доживљавају као крајње игнорантски однос Београда.
– Не могу да верујем да је само Министарство вера и дијаспоре превагнуло на тасу за финансије. Сада се заиста види колико је нашој отаџбини стало до нас који живимо напољу, нас који годинама финансирамо Србију са четири до пет милијарди евра. То је крајње некоректно према свима који су ван Србије, а порука је да власти у Београду не брину за нас и нашу децу. Расејање је опет сведено на маргину, а то не заслужујемо – каже Гордана Јовановић из Базела у Швајцарској.
Погубно за повратак поверења у матицу
Као неко ко је био министар, наравно да бих волео да то министарство постоји, али није важна форма, већ суштина, каже за „Вести“ Срђан Срећковић, бивши министар вера и дијаспоре.
Он додаје да, без обзира ком министарству ће дијаспора бити придодата, најважније је да матица настави активну политику и бригу о расејању.
– Лично ћу бити на располагању да свом наследнику дам сваку могућу информацију – каже Срећковић који шаље свим српским удружењима, клубовима и медијима детаљан извештај о томе шта је све његово министраство урадило за последње четири године. Он се нада да ће нова власт наставити тамо где су претходници стали.
– Сада постоји Закон о дијаспори који сваког обавезује да га поштује, и на основу кога дијаспора може да остварује своја права. Пола века се водила погрешна политика према дијаспори, мислим да смо направили помак – каже Срећковић.
– Није требало укидати министарство за контакте за више од три милиона људи ван Србије, које је доприносило одржавању културних, просветних и националних веза са матицом, које је допринело да дијаспора све више улаже у привреду Србије, да се чува језик и писмо и да се одржавају живе везе између Срба у иностранству и матици. Ова одлука је погубна за повратак поверења дијаспоре у матицу – каже Александар Чотрић, посланик и члан скупштинског одбора за Србе у региону и дијаспори.
(srbel.net)
