– Стварно бисмо волели да знамо о којим парама је реч. Овим речима је Верољуб Дугалић, председник Удружења банака Србије, коментарисао изјаву премијера Ивице Дачића да су банке у протеклих годину и по дана изнеле 1,5 милијарди евра профита из Србије. „То није нелегално, али је друштвено неодговорно”, рекао је председник владе. Дугалић, са друге стране објашњава, да је укупан профит целог банкарског сектора у 2010. и 2011. години био 644 милиона евра.

  – Не видим о којим парама је реч и шта је поента, осим што се банкама прави велика штета. Народна банка Србије је неколико пута раније демантовала тврдње да се капитал износи преко границе. Зато ћемо премијера Ивицу Дачића позвати на састанак да нам објасни о чему је реч, али и да му изложимо ситуацију у банкарском сектору – каже Дугалић.

 Шта показују подаци из платног биланса Народне банке Србије? У првих седам месеци одлив капитала преко банака износио је 452,6 милиона евра. Кад се на то дода прошлогодишњих 967,9 милиона евра добије се негативан салдо од 1,42 милијарде евра што је близу бројке коју премијер непрестано спомиње.

 – Ту, међутим, није реч о изношењу профита – објашњава Дугалић. – То показује да се овдашња предузећа раздужују и да враћају прекограничне кредите која су узимала у претходном периоду. Као што су се пре неколико година овдашње фирме задуживале у иностранству код матица овдашњих банака, јер су услови били повољнији, тако се сада и раздужују. Они то не могу да учине директно, него то наравно раде преко банака. Дакле, овдашње домаће банке са страним капиталом само администрирају у том послу. И зато се то види у платном билансу – објашњавао је Дугалић.

 То потврђују и у појединим „нашим” банкама са страним капиталом наглашавајући да ништа нису изнеле из земље што нису претходно унеле. Када је реч о изнетим дивидендама по основу директних инвестиција оне су, како се може видети на сајту Народне банке Србије, у прошлој години износиле 630, у 2010. години око 400, а 2009. године 390 милиона евра.

 Својевремено, када је криза кренула, Србија је била прва земља која је иницирала потписивање такозване Бечке иницијативе. Уз помоћ Међународног монетарног фонда, банке су се 2009. године обавезале да ће задржати исти ниво капитала, односно да новац неће износити из земље. Да ли је Србији сада неопходна Бечка иницијатива два, питали смо председника Удружења банака?

 – Банке су свесне своје одговорности и њихови представници су изјавили да остају у Србији. Али чини ми се да није проблем у недостатку капитала. Удео ненаплативих кредита достигао је 24 одсто, што значи да сваки четврти привредник на време не измирује своје обавезе. Дакле, нису проблем паре, већ лоши кредити и чињеница да новац нема коме да се пласира – каже Дугалић и додаје да таква једна административна мера не би могла да помогне у овој ситуацији.

 Нова Бечка иницијатива не би помогла да се капитал прелије из финансијског у реални сектор, односно од банака ка предузећима, јер у оваквој ситуацији нема ко да зајми, сматра Дугалић. Лек, према његовом мишљењу, треба тражити на другој страни. Односно, треба наћи решење за опоравак привреде. Премијер је такође истакао да није нормално да у једној економији банке буду стабилне, а привреда пропала.

 Решење се не може тражити тако што ћемо, у ситуацији када су банке здраве, а привреда болесна, заразити финансијски сектор. „Е, онда бисмо били сви једнаки, али нам то не би много помогло”, коментарисао је Дугалић.

 Наши саговорници из банака сматрају да можда и не би било лоше да се потпише Бечка иницијатива два јер би се Србија на тај начин осигурала од додатног ризика. С тим што је у односу на Бечку иницијативу један, која је истекла, финансијски сектор у Европи у знатно неповољнијој ситуацији. У суштини и када би било нове Бечке иницијативе требало би размишљати о некој врсти контролисаног задуживања.

 Шта је, заправо, Бечка иницијатива два? Владе, регулатори и међународни зајмодавци постигли су договор у Бечу почетком године о сaрадњи како би покушали да спрече масовно повлачење банака из Источне Европе у настојању да смање изложеност ризику и лакше преброде дужничку кризу у еврозони. Договорили су доношење друге по реду Бечке иницијативе, делом осмишљене по узору на сличан споразум из 2009. године, који је спречио финансијски колапс у Источној Еуропи након избијања кризе.

 Прва Бечка иницијатива помогла је западноевропским банкама да задрже изложеност ризицима у огранцима у новој Европи на самом врхунцу глобалне кризе. Те обавезе су истекле прошле године. Банке су отада изложене новим притисцима да продају имовину како би оснажиле капитал.

 Циљеви нове иницијативе далеко су скромнији од оних из споразума у 2009. години, када се од њих тражило да задрже улагања у новој Европи. Сада се од њих тражи тек да успоре темпо смањења задуживања и да спрече кризу финансирања у тој регији.

 „У недостатку координације, могући исход могао би бити прекомерно и неконтролисано смањење задуживања, као и кредитна криза”, наведено је том приликом.

 М. Авакумовић – А. Телесковић

 

(Политика)

Ознаке: буџет, Ивица Дачић, малверзације, Народна банка, новац, профит