Прочитај ми чланак
У последњој емисији Пешаника Горан Милетић се запитао у чему је проблем са Прајдом. Затим, он у свом тексту каже како заиста више ником није јасно шта политичари добијају забрањивањем Прајда.
Стварно, у чему је проблем са Прајдом? Проблем се најбоље детектује кад нема вике, насиља и ломљења жардињера, већ кад против Прајда мирно говоре припадници покрета Двери. Индикативна је и Палмина изјава да Прајда неће бити, иако он није надлежан за такве изјаве. Па ипак, он је један од вредних агитатора против Прајда, а не треба заборавити и на његову тврдњу да тога у Јагодини нема. Тамо гејеви не живе, јер је то здрава српска средина. Други политичари нису толико агресивни као Палма, али ипак траже изговор у хулиганима и тзв. безбедносним ризицима. Тај или неки други изговор не може прикрити просту ствар: закон у овој земљи не важи једнако за све.
Ако је то тачно, онда се вреди запитати зашто је баш ова мањинска група изван закона. Љути противници Прајда из странке Двери, који су тобоже пристојни конзервативци, кажу да гејеве не треба пребијати и примењивати насиље, али вехементно траже да ти неприродни људи (који на несрећу постоје и у Србији) буду невидљиви, да се повуку у приватност и безбедност “четири зида”. Они не забрањују геј популацију као такву (јер постоји), него њено приказивање. То правдају тиме да гејеви заговарају некакву идеологију коју називају тоталитаристичком. А таква је јер наводно не оставља место за оно „приородно и нормално“, већ глорификује неприродно. Испоставља се да се у појединим земљама запада (наводи се пример Канаде) стигло дотле да толеранција према геј популацији иде дотле да дозвољава различите слике породице, у које спадају и оне у којима су родитељи истог пола. Тобожња тоталитаристичка идеологија умешана је у целу причу само зато да би се направила равнотежа: геј есктремизам уравнотежио се са хулиганским, а власт у таквој ситуацији представила праведног арбитара, који због “безбедносних ризика” и заштите грађана од екстремизма праведнички не дозвољава ниједан екстремизам! У том дану када је Прајд најављен, све ћемо есктремистичке скупове забранити, тј. све тоталитаристе и екстремисте. Не крши власт закон и Устав, него спречава тучу два екстремизма и ширење два опасна тоталитаризма.
Зашто се поносно приказивање геј популације види као екстремизам? Зашто баш та мањина својом видљивошћу једина не сме да тражи своја права: да не буде дискриминисана, него да се интегрише у друштво, у народ и једнако вредне грађане, као било који други појединац и држављанка ове земље? Небулоза да Прајд удара на рађање и смањивање нације само је још један глуп изговор који везе с мозгом нема. Али неке везе ипак има. Зна се да храмљемо са Српчадијом. Кад Палма каже да у Јагодини тога нема, чини ми се да ме осећај не вара да се Прајд заправо доживљава као напад на српство. Мржња према гејевима само је још једна (прикривена) форма српског национализма. Ма Србин може и ово и оно, али педер не може бити. Насиље које прети овој мањини и одбијање државе да заштити њену видљивост, жеља је да се гејеви избаце из српства, јер у њему такве бруке нема, нити ће је бити. На њих се једнако односи “убиј, закољи да… не постоји”. И овога пута, као и много пута пре, хулигани ће бити на бранику српства. Све је то некаква западна перверзија и измишљотина, увоз из Европске уније. Па и ЕУ нек’ се стиди кад такве параде тражи од српског народа. Изем ти Европску унију, каже Дачић, ако се у њу улази преко Прајда. Зато ће и овога пута по свој прилици победити „безбедносни ризици“, који не говоре о слабости државе и неспособности да се одбрани од хулигана. Она од њих неће да се брани, али хоће да заједно с њима, као добрим изговором, заштити српство и православље од насртаја западних вредности, од пословичне трулежи Запада.
Мени се чини да је то проблем. Можда грешим, можда ствар није толико компликована, али ако јесте, онда ће борба потрајати.
(Пешчаник.нет, 24. 9. 2012)
