Pročitaj mi članakPotpresedenica Venecuele Delsi Rodrigez pozvala je na hitno puštanje na slobodu predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge, snažno odbacujući tvrdnje SAD da je ona preuzela vlast u zemlji nakon njegovog hapšenja. Tokom sednice Nacionalnog saveta za odbranu, koju je prenosila državna televizija VTV, Rodrigez je pozvala na hitno puštanje na slobodu Madura i prve dame Silije Flores, koji su zarobljeni u američkoj vojnoj operaciji izvedenoj u ranim jutarnjim satima subote.
„Zahtevamo hitno puštanje na slobodu predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores, jedinog predsednika Venecuele, predsednika Nikolasa Madura“, rekla je Rodrigez. Dodala je da je teritorijalni integritet Venecuele „divljački napadnut“ operacijom izvedenom u Karakasu i drugim delovima zemlje.
Tvrdnje SAD i odgovor Venecuele
Njene izjave usledile su nakon što je predsednik SAD Donald Tramp ranije tvrdio da je Rodrigez položio zakletvu kao novi lider Venecuele, tvrdnju koju venecuelanska vlada nije potvrdila. U video obraćanju emitovanom na državnoj televiziji, Rodrigez je ponovila da je Maduro jedini predsednik i pozvala na njegovo oslobađanje.
Odbacila je ideju da će Venecuelom upravljati SAD, rekavši da zemlja „nikada neće biti kolonija“ bilo koje nacije. Rekla je da Venecuela ostaje otvorena za poštovanje sa Trampovom administracijom, ali samo u okviru venecuelanskog i međunarodnog prava. Tramp je ranije rekao da je Rodrigez rekla američkom državnom sekretaru Marku Rubiju da je spremna da učini „šta god smatramo da je potrebno da Venecuela ponovo postane velika“, dodajući da će Sjedinjene Države voditi zemlju. Rodrigez je direktno opovrgla tu tvrdnju u svom obraćanju.
Video je, izgleda, snimljen u Karakasu, što je suprotno ranijim izveštajima koji su, pozivajući se na anonimne izvore, sugerisali da je Rodrigez u Rusiji. Državna televizija ju je prikazala zajedno sa svojim bratom Horheom Rodrigezom, predsednikom Narodne skupštine, kao i ministrima spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i odbrane.
Ko je Delsi Rodrigez?
Delsi Rodrigez (56) je potpredsednica Venecuele od 2018. godine. Advokatica rođena u Karakasu obavljala je nekoliko visokih vladinih funkcija, uključujući ministarku spoljnih poslova, ministarku komunikacija i šeficu provladine ustavotvorne skupštine koja je proširila Madurova ovlašćenja 2017. godine. Takođe je bila ministarka finansija i nafte i igrala je centralnu ulogu u upravljanju venecuelanskom ekonomijom tokom hiperinflacione krize.
Maduro je ranije hvalio Rodrigez kao „tigricu“ zbog njene snažne odbrane njegove socijalističke vlade. Uprkos Trampovim tvrdnjama, Rodrigez je javno pozvala vladu SAD da pruži dokaz da su Maduro i njegova supruga živi.
SAD hapse Madura: Šta čeka Venecuelu?
Prva velika misterija oko tenzija koje rastu između Sjedinjenih Država i Venecuele poslednjih meseci rešena je rano jutros vojnom operacijom koju je naredila administracija Donalda Trampa na nekoliko lokacija u toj južnoameričkoj zemlji. Tokom operacije, predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores su očigledno uhapšeni.
Činjenica da Tramp sebe definiše kao pregovarača, njegove česte promene stava o raznim pitanjima i činjenica da u svom prvom mandatu, uprkos pretnjama, nije preduzeo vojnu akciju protiv Madurove vlade, koju je čak i tada smatrao nelegitimnom, bili su faktori koji su podstakli sumnje u njegovu spremnost da upotrebi silu. Ta misterija je sada rešena. Međutim, čini se da vojna operacija ove subote nije donela rešenje političke krize u Venecueli i ostavlja mnoga pitanja na koja još uvek treba odgovoriti.
Šta će se desiti sa Madurom?
„Sjedinjene Američke Države su uspešno izvršile veliki napad na Venecuelu i njenog lidera, predsednika Nikolasa Madura, koji je, zajedno sa suprugom, uhapšen i izveden iz zemlje.“ Ove reči, koje je Tramp objavio rano u subotu ujutru po lokalnom vremenu na društvenoj mreži Truth Social, bile su prve koje su pokazale razmere operacije američkih snaga.
Do tada se znalo da je bilo napada i bombardovanja u raznim delovima Karakasa i obližnjih država, ali nije bilo poznato da li se dogodilo nešto više od uništenja nekoliko vojnih ciljeva. Ubrzo nakon Trampove objave, potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez je potvrdila hapšenje Madura rekavši da se ne zna gde se nalaze predsednik i njegova supruga.
S obzirom na to da je Maduro u rukama američkih vlasti, njegovi izgledi ne deluju povoljno. Trampova administracija ga optužuje da je vođa „El Cartel de los Soles“, navodne narkoterorističke organizacije koja se bavi izvozom droge u SAD. Od najmanje 2020. godine, Maduro se suočava sa optužbama za trgovinu drogom u SAD, pored optužbi za mučenje i druga kršenja ljudskih prava američkih građana. Vlada SAD nudi višemilionsku nagradu za Madura od 2020. godine, koja je povećana na 50 miliona dolara u avgustu prošle godine.
U to vreme, državna tužiteljka Pam Bondi optužila je venecuelanskog lidera da je „jedan od najvećih trgovaca drogom na svetu“. Maduro godinama negira ove optužbe i optužuje SAD da žele da ga svrgnu kako bi preuzeli kontrolu nad venecuelanskom naftom.
Ko će vladati Venecuelom?
Madurov očigledni odlazak sa vlasti ne rešava političku krizu u zemlji i, štaviše, pokreće nove sumnje. Član 233. venecuelanskog ustava predviđa da u slučaju potpunog odsustva predsednika tokom prve četiri godine njegovog mandata, izvršni potpredsednik preuzima dužnost dok se novi izbori ne održe u roku od 30 dana.
Međutim, ovo tumačenje se suočava sa nekoliko problema. Jedna je da je nejasno da li je razlog Madurovog odsustva (hapšenje od strane strane vlade) jedan od slučajeva na koje se može primeniti Član 233. Drugi problem je što Sjedinjene Države, veći deo Evropske unije, kao i venecuelanska opozicija, ne smatraju Madura legitimnim predsednikom. Prema ovom shvatanju, ako bi ga zamenio potpredsednik ili neko drugi, ni ta osoba ne bi bila priznata.
Oni koji osporavaju Madurov legitimitet tvrde da je navodno pravi pobednik predsedničkih izbora 28. jula 2024. bio opozicioni kandidat Edmundo Gonzalez Urutija i da stoga ima pravo da vlada. Problem sa ovim tumačenjem je taj što, uprkos Madurovom odsustvu, čavizam i dalje drži stvarnu vlast u Venecueli i njegovi redovi nastavljaju da brane legitimitet svrgnutog vladara.
U takvom scenariju, čini se verovatnim da će čavizam pokušati da obezbedi kontinuitet vlasti postavljanjem potpredsednika Rodrigeza na čelo. Ključno pitanje tada postaje igra moći unutar samog čavizma, gde postoje druge ličnosti jednako ili moćnije od potpredsednika, kao što su ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo i ministar odbrane Vladimir Padrino, koji imaju značajan uticaj na vojsku. Dok je Maduro bio na vlasti, sve ove ličnosti su delovale usklađeno, barem javno, ali njegovo odsustvo će verovatno dovesti do preraspodele moći sa teško predvidljivim ishodom.
Šta će proamerička opozicija učiniti?
Predvođena dobitnicom Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, Marijom Korinom Mačado, i Edmundom Gonzalezom Urutijom, venecuelanska opozicija se pokazala usklađenom sa Trampovom strategijom maksimalnog pritiska na Madura, kao i prepuštanje domaćih resursa, pre svega nafte, stranim multinacionalnim koorporacijama. Međutim, borba opozicije je usmerena, pre svega, na promene u Venecueli, koje bi podrazumevale priznavanje rezultata predsedničkih izbora od 28. jula 2024. godine, i, posledično, postavljanje Gonzaleza Urutije za predsednika.
Madurov odlazak sam po sebi nije dovoljan da se ovaj cilj postigne, a nije jasno da li opozicija ima stvarnu snagu potrebnu da nametne promenu režima. Čavizam i dalje kontroliše bezbednosne agencije i oružane snage, a nijedan od glavnih portparola čavizma, ni Rodrigez, ni Kabeljo, ni Padrino, nisu javno pokazali interesovanje za pregovore o političkoj tranziciji. To, naravno, ne znači da ne razmatraju tu mogućnost, posebno nakon onoga što se dogodilo sa Madurom ove subote.
Da li je ovo dovoljno za Trampa?
Hapšenje Madura u velikoj vojnoj operaciji predstavlja jasnu pobedu za Trampovu administraciju. Američki predsednik je optužio venecuelanskog lidera da je vođa narkoterorističke grupe i da je poslao na desetine hiljade ilegalnih migranata u SAD, uključujući članove opasne bande Tren de Aragua. Poslednjih meseci Tramp je govorio da su Madurovi dani odbrojani, a sada to i dokazuje.
Ovo otvara mogućnost da američki predsednik proglasi pobedu i okonča svoju kampanju vojnog pritiska na Karibima, s obzirom na kritike unutar i van SAD zbog napada na navodne brodove za krijumčarenje, u kojima su poginule desetine članova posade. Dodajte tome činjenicu da su se, nakon subotnje operacije, već pojavili, i verovatno će se nastaviti pojavljivati, glasovi poput čileanskog predsednika Gabrijela Boriča, koji je, uprkos tome što je kritičar Madura, doveo u pitanje način na koji je svrgnut.
Međutim, ključno pitanje za Trampa je da će njegova „pobeda“ nad Madurom biti beskorisna ako ne dođe do potpune promene režima u Venecueli. Naime, oni koji ostaju na čelu čavističke vlade uglavnom su optuženi za učešće u istim navodnim zločinima koji se pripisuju svrgnutom venecuelanskom predsedniku.
