Ivana Garić iz Mladenovca, unuka pokojnog Dragoslava Ivanovića, za Srbin.info je iznela potresnu tvrdnju da su se grobari tokom sahrane njenog dede ponašali nedolično, da su bili pijani, da je kovčeg „sekundama bio blizu pucanja”, a da joj je potom, kako navodi, pretnje uputio čovek koji se predstavio kao šef.

Ivana Garić iz Mladenovca, unuka pokojnog Dragoslava Ivanovića, za Srbin.info je iznela teške optužbe na račun radnika koji su učestvovali u sahrani njenog dede. Prema njenim rečima, poslednji ispraćaj čoveka koga je opisala kao poštenog, skromnog i dostojanstvenog, pretvoren je u poniženje porodice, jer su se grobari, kako tvrdi, ponašali kao da ne sahranjuju čoveka, već „džak krompira”.

Ona je navela da su radnici bili u alkoholisanom stanju, da je videla pljoske u njihovim rukama, da su tokom dana tražili piće, kao i da je kovčeg prilikom spuštanja bio toliko grubo tretiran da je, prema njenim rečima, „sekunda delila” da pukne. „Radnici za koje tvrdim da su bili pijani — videla sam pljoske u rukama”, rekla je Garić, naglašavajući da je cela porodica bila potresena onim što se dešavalo.

Slučaj je postao još ozbiljniji kada je, posle sahrane, kako tvrdi, došlo do pretnji. Ivana Garić je imenovala Vladu Petrovića, za koga kaže da se predstavio kao šef, ali da je kasnije saznala da je „običan portir”. Prema njenim rečima, on joj je govorio: „Sad ćeš ti da vidiš”, „mi smo brojniji”, „mi se svi držimo”, kao i da će je tužiti zbog navodnog vređanja po nacionalnoj osnovi.

„Ponašali su se kao da sahranjuju džak krompira”

Ivana Garić je u izjavi za Srbin.info rekla da problemi sa radom nadležnih službi u Mladenovcu, prema njenim saznanjima, postoje već duže vreme. „Već godinama sami radnici javnog komunalnog i sama uprava mnogo problema imaju, mnogo pritužbi”, navela je ona, dodajući da je i pre smrti njenog dede bilo nezadovoljstva radom tih službi.

Kako je opisala, neprijatnosti su počele već od samog čina sahrane. Navela je da je sveštenik kasnio i da je, kako tvrdi, požurivao porodicu i radnike, a da je tehnički deo ukopa urađen suprotno onome što je, prema njenom mišljenju, moralo da se uradi. „Trebalo je da ide prvo sanduk, pa poklopac”, rekla je Garić, objašnjavajući da se tokom sahrane nije ispoštovao ni trenutak u kojem se porodica oprašta od pokojnika.

Najteži deo njene izjave odnosi se na sam način spuštanja kovčega. „Pošto nije spušten kovčeg kako je trebalo da bude spušten, u tom momentu sekunde su delile da bukvalno kovčeg pukne”, rekla je Garić. Potom je dodala rečenicu koja najbolje oslikava njenu ogorčenost: „Nijedno dostojanstveno ljudsko biće ne zaslužuje da bude sahranjeno i bačeno kao jedan džak krompira.”

„Nećeš mi ti zabraniti da se oprostim od dede”

Prema rečima Ivane Garić, jedan od radnika joj je u jednom trenutku rekao da ne može da se oprosti od dede onako kako je želela. Ona je navela da je u ruci kod radnika videla pljosku, dok su oni, kako kaže, kasnije tvrdili da je u pitanju bilo „ulje ili vino”. „Ne vidim logiku šta će njemu neko ulje. Sve vreme su tražili alkohol i piće”, rekla je Garić.

Kada joj je, kako navodi, rečeno da „ne može”, ona je reagovala. „Ja kažem: kako ne može? Pa kaže: ne može, ne dam ja. U tom momentu sam, naravno, povisila ton i rekla: nećete mi vi određivati. Ako ne želite da radite — idite, nikakav problem. Mi ćemo ga spustiti. Ali ti mi nećeš zabraniti”, ispričala je Garić.

Ona je naglasila da je sve to izgovorila u stanju bola, jer je dedu sahranjivala samo nekoliko sati pre razgovora za Srbin.info. „Deku smo ispratili. Nekako se to završilo”, rekla je, ali je odmah dodala da je nastavak priče „jako važan”, jer se skandal, prema njenim rečima, nije završio samim ukopom.

Ime čoveka koji joj je, prema njenim rečima, pretio 

Posle sahrane, Ivana Garić je, kako je navela, otišla do kapele i nije imala nameru da se dalje bavi tim slučajem u tom trenutku. Međutim, tada se, kako tvrdi, pojavio Vlada Petrović. „Dolazi gospodin određeni Vlada Petrović, koji se predstavlja kao šef. Lažno — posle sam saznala, on je običan portir”, rekla je Garić.

Prema njenoj izjavi, Petrović je najpre razgovarao sa njenim ocem, a kada je ona prišla, počele su pretnje. „Kreću pretnje. Pretnje da sam ja njih vređala po nacionalnoj osnovi, da su Cigani”, navela je ona, odbacujući takvu tvrdnju kao klevetu. „Ja čak i ne koristim reč Cigani, čak ni u onom žargonskom smislu”, rekla je Garić.

Ona je navela da je, po njenom mišljenju, optužba o navodnom vređanju po nacionalnoj osnovi pokušaj da se prikrije ono što se dogodilo tokom sahrane. „Da bi se prikrilo to što su oni bili pijani, što su ga bacili, što on verovatno očajan ne zna kako to da zataška — to je čista kleveta”, poručila je Garić.

„Sad ćeš ti da vidiš, mi smo brojniji”

Ivana Garić je potom navela konkretne reči koje joj je, prema njenoj tvrdnji, uputio Vlada Petrović. „On meni kaže: sad ćeš ti da vidiš. Mi se svi držimo, od nas do popa, i ima nas mnogo. Mi smo brojniji”, rekla je Garić, dodajući da je shvatila da joj se time šalje poruka zastrašivanja.

Prema njenim rečima, Petrović je govorio i da će je tužiti. „I ja ću tebe sada da tužim. Oni će te tužiti”, navela je Garić, objašnjavajući da je njen prvi odgovor bio: „O čemu vi pričate, gospodine?” Ona tvrdi da su radnici koji su bili u pijanom stanju potom sklonjeni i da je rečeno da će, navodno, biti poslati na alko-test.

Garić je posebno istakla da je Petrović, kako kaže, nastupio sigurno i preteći. „Bio je jako siguran i non-stop je govorio: nas je više, mi se držimo svi, a ti ćeš da vidiš”, rekla je ona. U nastavku je dodala da joj je dodatno teško palo to što se sve dešavalo svega dvadesetak minuta posle sahrane njenog dede.

Ivanin odgovor: „Neka mi pruži ruku i izvini se”

Uprkos svemu, Ivana Garić je rekla da je u jednom trenutku ponudila mirno rešenje. „Rekla sam: hajde ovako, dovedi ga. Ako mi pruži ruku i izvini se, ja sam hrišćanski, veliki sam altruista i pacifista, ja mnogo volim ljude. Ako će da mi pruži ruku i da kaže da je pogrešio — nema problema”, ispričala je ona.

Međutim, kako tvrdi, do izvinjenja nije došlo. Naprotiv, kaže da je čovek koji se predstavio kao šef nastavio da joj govori da će je tužiti. „Gospodin taj koji se lažno predstavio, Vlada Petrović, on u stvari i nije šef… meni je naznačio da će oni mene svi da tuže po nacionalnoj osnovi”, rekla je Garić.

Ona je ponovo odbacila optužbe da je bilo koga vređala na nacionalnoj osnovi. „Verujte mi, Dejane, apsolutno nema veze s vezom”, rekla je, dodajući da iz njenih usta „nije izašlo ni Cigan ni Romi”. Prema njenim rečima, na sahrani su bili i njeni prijatelji Romi, zbog čega tvrdnju o vređanju smatra naročito besmislenom.

„Romima, Ciganima niko ništa ne može”

U nastavku razgovora, Ivana Garić je iznela još jednu tvrdnju koju smatra važnom. Navela je da joj je rečeno: „Nama niko ne može ništa, Romima”, a zatim i: „Šta ćeš ti da vidiš, jer Romima, Ciganima niko ništa ne može i mi se svi držimo.”

Ona je naglasila da ne zna da li je čovek koji joj je to govorio mislio na nacionalnu pripadnost, stranačku povezanost ili nešto treće. „Da li je mislio na stranku? Ja ću sad da se ogradim. Ja imam neko svoje subjektivno mišljenje oko toga”, rekla je Garić, dodajući da je suština u tome što je porodica u času žalosti bila izložena dodatnom pritisku.

Prema njenim rečima, porodica nije stigla ni da otuguje kako treba. „Mi smo, onako, u svom bolu, nismo stigli ni da otugujemo kako treba. Više smo sa stresom, sa bolom”, rekla je Garić, opisujući kako je jedan od najtužnijih dana u životu njene porodice postao još teži zbog onoga što je usledilo.

„Moj deda je bio pošten čovek”

Govoreći o Dragoslavu Ivanoviću, Ivana Garić je rekla da je njen deda za nju bio kao otac. „Konkretno, meni je deda bio otac”, rekla je, opisujući ga kao poštenog čoveka koji je živeo skromno i dostojanstveno. Navela je da je bio direktor firme „Petar Zapšin” i da, kako je rekla, „nikada dinara nije uzeo”.

„On je bio jedan pošten čovek, koji je samo mogao da… koji je bio neko i nešto. Nikada dinara nije uzeo”, rekla je Garić. Dodala je da je njen deda doživeo lepe godine, umro prirodno i dostojanstveno, ali da je način na koji je sahrana obavljena za nju i porodicu bio sramotan.

„Da li je moguće da čovek ne može dostojanstveno da bude sahranjen? Nebitno da li je moj deda ili neko mlađi, stariji, bilo ko”, upitala je Garić, dodajući da se posle svega pita šta kao društvo radimo sa ljudima i da li je u redu da porodica u najtužnijem danu bude izložena takvom postupanju.

„Ne bojim se — istina je najvažnija”

Na pitanje o pretnjama, Ivana Garić je rekla da se ne plaši. „Ja se ne bojim”, poručila je, dodajući da je bila u policiji, ali da, kako je navela, nije bilo fizičkog napada niti joj je pretnja upućena u formi koja bi odmah bila tretirana kao direktan napad na život ili telo.

Ipak, ona je naglasila da je za nju najvažnije da se čuje istina. „Istina je najvažnija. Rečeno je sve od reči do reči kako sam rekla vama”, rekla je Garić. Prema njenim rečima, ono što se dogodilo prevazilazi granice normalnog i ljudskog: od načina na koji je, kako tvrdi, sveštenik požurivao, preko grubog postupanja sa kovčegom, do pljoski, cigara, pretnji i kleveta.

„Ovo je van svih ljudskih… od načina na koji je pop gurao, od načina na koji su ga bacali, od načina na kojem je rečeno da ne možeš da ga vidiš, od pijanih ljudi koji su tu bacali pljoske sa cigarama”, rekla je Garić, zaključujući da se sve moglo prećutati u bolu, ali da su pretnje i klevete prešle granicu.

Šta nadležni moraju da utvrde

Institucije ne smeju da ćute

Ovaj slučaj ne sme da ostane samo potresna ispovest unuke koja je istog dana sahranila dedu. Ukoliko su navodi Ivane Garić tačni, onda se ne radi samo o loše obavljenom poslu, već o dubokom poniženju porodice u trenutku žalosti, mogućem kršenju profesionalnih obaveza i potencijalnom zastrašivanju građanke koja je ukazala na nepravilnosti.

Nadležni u Mladenovcu moraju da odgovore ko su radnici koji su obavljali ukop Dragoslava Ivanovića, da li su bili pod dejstvom alkohola, ko je Vlada Petrović, na osnovu čega se predstavljao kao šef i da li su njegove reči prema Ivani Garić bile pretnja, pritisak ili pokušaj da se porodica ućutka.

Porodica, kako se vidi iz izjave, ne traži ništa što ne pripada svakom čoveku — da pokojnik bude sahranjen dostojanstveno, a da oni koji su u žalosti ne budu izloženi dodatnom poniženju. Ako i sahrana postane mesto bahatosti, pijanstva, kleveta i pretnji, onda pitanje više nije samo komunalno, već duboko ljudsko i društveno.

Izvor: Srbin.info

Oznake: Vlada Petrović, groblje, Grobari, Dejan Petar Zlatanović, Dragoslav Ivanović, Ivana Garić, kovčeg, Mladenovac, pijani grobari, pretnje, sahrana