Pročitaj mi članakNajveći ovogodišnji skup na Slaviji je potvrdio da Studenti pobeđuju na izborima. Posle Slavije poslali ste građanima da ispune formular za prijavu kontrolora, mobilnih timova ili „door-to-door“ akcija ako se žele angažovati oko izbora. Međutim, glavni problem je da je sada jedna stvar sigurna: Nepomenik neće nikada raspisati izbore niti podneti ostavku.
Nikada? Kako to znam? U poslednjem intervjuu na RTS-u je rekao da će izbori biti u periodu od septembra do novembra, a iz Kine je najavio da bi „uskoro“ mogao podneti ostavku. To su dve od dvadesetak laži o datumu izbora u poslednjih godinu dana otkad ste tražili da raspiše izbore. Nepomenik posle Slavije definitivno nema nijedan razlog da raspisuje bilo kakve izbore ili podnosi ostavku. On to nikada neće učiniti.
Ipak, pitate se sigurno odakle mi ovo „nikada“? Pa lepo, mandat mu ističe za tačno godinu dana – 31. maja 2027. Nakon što mu istekne mandat više neće biti predsednik i neće ni biti nadležan da raspisuje izbore. Predsedničke izbore će raspisati Skupština, a parlamentarne će raspisati tek neki novi predsednik koji će biti izabran 2027. Dakle, kao što sam rekao, Nepomenik neće nikada raspisati izbore niti podneti ostavku.
Naglašavam ove datume jer kada god pričam sa kolegama i studentima, svi su ubeđeni da su izbori blizu, ali izbori su još daleko. Zato je važno da informišete građane o tome kada su izbori, a jasno je da prevremenih neće biti – Nepomenik neće nikada raspisati izbore niti podneti ostavku. Čekaće poslednji čas, a možda će neke ustavne rokove i prekršiti.
Podsetio bih da od 2012. godine nijedni parlamentarni izbori nisu održani redovno na vreme: četiri puta su bili raspisani vanredno, a jedini put kada su izbori bili raspisani redovno 2020. godine Nepomenik ih je odložio za dva meseca zbog vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom. Verujte, vanredno stanje su sada dve najdraže Nepomenikove reči jer tako može odložiti izbore.
Te 2020. godine je Milo Đukanović po prvi put izgubio izbore. Uprkos svim predviđanjima da će pad trodecenijskog režima dovesti do građanskog rata, sukoba i sloma države, promena se dogodila olovkom. Mirno. Demokratski.
Danas Crna Gora obeležava 20 godina od nezavisnosti. Kada je 2006. godine proglašena nezavisnost Crne Gore, u zvaničnom i nezvaničnom Beogradu dominirao je ton potcenjivanja, često začinjen arogancijom. Govorilo se o ekonomski neodrživoj državi, da neće preživeti bez srpskog tržišta i da se radi o privremenom hiru lokalnih elita koji će se brzo urušiti pod teretom sopstvene nemoći.
Veličina teritorije i broj stanovnika više nisu presudni faktori uspeha jedne države. Pogledajte šta se Crnoj Gori dogodilo nakon 2020. godine, kada je došlo do smene te dugogodišnje vlasti. Država se suočila sa dubokom institucionalnom krizom, jer su institucije bile prazne ljušture, navikle da primaju naređenja iz jednog centra moći, a ne da funkcionišu po zakonu. Crna Gora je danas najbliža evrointegracijama od svih zemalja Zapadnog Balkana. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, skoro polovinu je već zatvorila, a već je formirana i radna grupa za pisanje ugovora o pristupanju Crne Gore EU.
Jedna od najbolnijih tačaka crnogorskih dvadeset godina jeste hronična opsednutost identitetskim pitanjima. Dok su se elite svađale oko jezika, crkve, zastave i istorijskih interpretacija, stvarni život je tekao mimo toga. Crna Gora je uspela da privuče milijarde evra u turizmu, ali je istovremeno ostala duboko podeljeno društvo u kojem sever zemlje tavori u siromaštvu, dok jug živi u paralelnoj realnosti.
Uočavate li paralelu sa Srbijom? Dok nas svakodnevno zatrpavaju pričama o nacionalnom ponosu, istorijskim nepravdama i geopolitičkim svrstavanjima, mladi ljudi tiho pakuju kofere. Autobusi za Nemačku, Austriju i Sloveniju ne pitaju ko je Srbin, ko je Crnogorac, ko glasa za vlast, a ko za opoziciju.
Nacionalni identitet ne puni frižider, niti zadržava lekare i inženjere u zemlji. Nacionalni identitet ne rešava problem za milion građana Srbije koji povremeno ili stalno nemaju pijaću vodu. Ako dopustite da vam mladost prođe u prebrojavanju krvnih zrnaca, srpskom integralizmu i raspravama o tome šta se desilo 1918. ili 1945. godine, probudićete se u zemlji staraca u kojoj neće imati ko da vas leči niti ko da vam isplati penzije. Ekonomski rast, životni standard, vladavina prava i kvalitetno obrazovanje su jedini istinski čuvari naroda.
Najslabija karika Crne Gore je još uvek pravosuđe, ali i ono je sve slobodnije i počinje da steže omču oko vrata dugogodišnjeg vladara. Ove godine je podignuta optužnica protiv njegovog prebogatog brata Aleksandra Đukanovića, a pitanje je vremena kada će se i Milo naći na optuženičkoj klupi.
A crnogorsko pravosuđe se bavilo i Nepomenikovim prebogatim bratom Andrejem. Sud u Podgorici je pre nekoliko dana odbio njegovu tužbu zbog objave Skaj prepiski o proslavi prve milijarde. Za godinu dana, kada počne EXPO-a sledi proslava i druge milijarde, a do februara 2028. kada bi režim trebao definitivno da padne, slaviće se i treća milijarda kako bi se novoizabranoj vlasti ostavila potpuno prazna državna kasa.
Ali tog februara 2028. će to sve biti manje važno. Glavna tema svih medija će biti to da Kosovo obeležava 20 godina od proglašenja nezavisnosti, a Srbija će da obeležava 20 godina patnje zbog gubitka ove siromašne južne pokrajine.
Ali vi to sve još možete promeniti. Prvi korak ste napravili time što se na Slaviji niste bavili izgubljenim Kosovom tako da je taj nesretni Memorandum ostao pročitan samo za uski krug ljudi u Kragujevcu. Na Slaviji se umesto Memoranduma delio vaš „Program za radnike“ i „Program za prosvetne radnike“.
Na Slaviji ste pokazali da i dalje imate najveći legitimitet kod građana da donosite političke odluke. Nepomenik neće nikada raspisati izbore niti podneti ostavku. Ali vi možete odrediti datum izbora – i parlamentarnih i predsedničkih. Vi možete sprečiti i drugu i treću milijardu. Ne žalite za izgubljenim i spasite ono Srbije što je ostalo.
Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu (ime i prezime
