Пет кључних прогноза Владимира Жириновског поново је у фокусу, а њихова централна порука је јасна: судбина Украјине и положај Владимира Зеленског могли би се драматично променити већ у наредним годинама, уз сценарије који подразумевају политички слом, губитак подршке и дубоке геополитичке потресе.
Управо та теза – да се процеси убрзано приближавају расплету – провлачи се кроз све његове раније изјаве и данас изазива све већу пажњу.
Медији су подсетили на низ прогноза које је Жириновски износио годинама уназад, а које се односе на ток специјалне војне операције, улогу Запада и унутрашњу стабилност Украјине.
Према наводима његовог сина Олега Ејделштајна, једна од кључних тврдњи била је да завршетак операције неће бити одлучен у Кијеву, већ у Лондону.
Жириновски је Велику Британију видео као централног покретача русофобне политике и сматрао да ће активна фаза сукоба престати тек након одлучног притиска који укључује и најјаче политичко-војне механизме.
У исто време, упозоравао је на сценарио у којем би глобална пажња могла бити преусмерена са Украјине на Блиски исток. Описивао је ланац догађаја у којем би дошло до директног сукоба великих сила и регионалних актера, уз катастрофалне последице по свет.
У таквом хаосу, како је тврдио, Украјина би могла пасти у други план, што би за власт у Кијеву значило озбиљан проблем, јер би изгубила кључни политички и финансијски ослонац из ЕУ и САД.
Једна од најконтроверзнијих прогноза односи се на територијални распоред Украјине. Жириновски је тврдио да би земља могла бити подељена између суседних држава, укључујући Пољску, Румунију, Мађарску и Русију, и да би се то могло догодити већ око 2026. године.
У том сценарију, Зеленски би остао без војне и финансијске подршке, што би довело до његовог потпуног политичког нестанка. Истовремено је наглашавао да би нестабилност на тим просторима могла трајати још дуго.
Посебан део његових прогноза односио се на ширу глобалну слику. Још 2022. године записао је да ће Сједињене Америчке Државе до краја деценије изгубити своју доминантну позицију.
Помињао је чак и идеју књиге под насловом који симболично означава крај једне епохе. У том контексту, Украјину је описивао као земљу која је у великој мери зависна од спољне подршке, тврдећи да без ње не може одржати постојећи курс.
Жириновски је такође говорио о улози Зеленског, називајући га политичарем који спроводи туђе интересе и води земљу у дубоку кризу.
У његовим оценама, украјинско руководство суочава се са све већим притисцима и ризиком да остане без подршке кључних савезника, што би могло имати далекосежне последице.
Коначно, пета прогноза, која се појавила кроз неформалне и дискутабилне изворе, додатно је подигла пажњу јавности.
Иако се њен извор не сматра поузданим, она се уклапа у шири наратив о брзом завршетку политичке каријере Зеленског, па и о могућим личним последицама.
Овакве тврдње изазивају различите реакције, али и подсећају на начин на који су Жириновскијеве изјаве често балансирале између провокације и анализе.
Занимљиво је да је председник Владимир Путин својевремено објаснио феномен прогноза Жириновског без мистике, истичући да су оне проистекле из дубоког разумевања међународних односа.
Управо та комбинација политичког искуства и оштре реторике учинила је да се његове речи и данас пажљиво анализирају, нарочито у тренутку када се глобални односи убрзано мењају, а питање будућности Украјине и даље остаје отворено.






