Pročitaj mi članakGrađani su besni zbog raskopanog Novog Beograda, pa bi program vojne parade morao biti baš spektakularan da bi ih odobrovoljio. Tipa da vojska iz haubice ispali Dragana J. Vučićevića u pravcu Bugarske. To bismo gledali pre nego Karleušin koncert.
Шетње ћација, који се противе блокадама грађана тако што блокирају улице, настављене су ових дана, мада је питање да ли их заиста можемо окривити за то блокирање улица. С обзиром на бројност – а мање их је него публике на концертима Јелене Карлеуше, што је заиста тешко постићи – није то баш блокирање улица, више је брукање по улицама.
Ћаци-шетњама морао је да се придружи и директор Телекома Владимир Лучић, што је можда казна за бангаво изведен покушај десанта на независне медије, с обзиром на то да је човек већ годинама део државних структура, али је тек сада допао шетњи по улицама. Јасно је да мора да одужи дуг држави, али ваљда му неће пред следеће изборе дати канту с лепком и плакате да плакатира фасаде по Вождовцу.
Присутан је био и министар полиције Ивица Дачић, који би најрадије волео да се све ово заврши, па да се лепо повуче у свој „ту сам, ал’ ме нема нигде, а платица капље“ мод, али му никако не полази за руком. Најпре га цимају да шета около, па сад још мора да се правда и како немамо ЦН гас, отприлике таман колико нисмо имали ни звучни топ, добро је да макар током шетње није морао да скаче уз ону ужасно лоше ископирану „Ко не скаче, тај је пленум“, не зато јер је лоше ископирана, него јесте ли ви видели Дачића, људи?
Све ове функционере најпре је чувао спољни прстен ћација, такозвани ћаци-народ, па затим средњи прстен, такозвана полиција, а на крају унутрашњи прстен, такозване кобре, које су функционере чувале и од потенцијалних опасности и од ћаци-народа, за сваки случај. Те среће нажалост није била званична режимска певачица Јелена Карлеуша, коју у Смедереву јесу чували припадници личног обезбеђења, али који нису могли да је сачувају од још једне концертне пропасти.
Њени концерти сада већ постају својеврстан феномен, али не на добар начин, јер мислим да до сада није забележено да је неком извођачу на концерте публика већински долазила да би га извиждала и отерала с наступа. Можда би стога Карлеуша могла део буџетских пара, које свеједно добија за наступе, могла да одвоји да плати оне ћаци-батинаше, који су покушали да се разрачунају с непослушном публиком на утакмицама у Београду и Риги, да буду ту у маси… добро, да буду ту и интервенишу ако неко буде почео да негодује, добацује, скандира, пумпа или гађа јајима. Само нека води рачуна да јој се наступ не гађа са неком утакмицом, јер ћаци-батинаша нема много, па не могу да покрију ниједну утакмицу како треба, а камоли два догађаја.
Уколико се то ипак догоди, увек може да позове нешто што се зове „Бели“, а одевени су у плаво и врло су расположени да обезбеђују сумњиве активности најразличитијих врста. Недавно су у Новом Београду обезбеђивали радове на постављању илегалних струјних инсталација, па би можда могли да помогну и балканској диви тако што ће обезбеђивати њене концерте. Ваљда ће јој прогледати кроз прсте, пошто углавном воле да штите илегалне активности, а концерти Јелене Карлеуше јесу криминални, али још нису законом дефинисани као криминал.
За то време, на београдском Ушћу припрема се војна парада, кажу никад већа, што је и разумљиво јер су и околности никад озбиљније, па би гомила маскирно офарбане гвожђурије ваљда требало да грађанима поручи да се не играју непалског сценарија и да виде шта их чега у наредној фази ненаписаног уџбеника о обојеној револуцији. Али слаба је вајда од тога, грађани чини се и нису нешто фасцинирани, више су бесни због раскопаног Новог Београда, па би програм морао бити баш спектакуларан да би их одобровољио. Типа да војска из хаубице испали Драгана Ј. Вучићевића у правцу Бугарске. То бисмо гледали пре него Карлеушин концерт. Реално.
Додуше, брукање а и бројност увеличани су и неким селебритијима попут Александра Вучића, али и Андреја Вучића, првог брата Србије, те нултог ћација Милоша Павловића, који после ранијих бриљантних иступа изгледа више нема дозволу да прича ишта игде у јавности, али све док ћути може да дође и помогне у прављењу какве-такве гужве.
