Pročitaj mi članakSrpski predsednik Aleksandar Vučić postao je prvi evropski lider koji se upustio u verbalni spor sa pobednikom mađarskih parlamentarnih izbora, Petrom Mađarom. To se dogodilo 13. aprila, samo dan nakon zatvaranja biračkih mesta u Mađarskoj.
Razlog je bila Mađarova izjava da zna ko je „kum“ prijateljstva između poraženog mađarskog premijera Viktora Orbana , premijera Slovačke Roberta Fica i predsednika Srbije Aleksandra Vučića .
Sam Vučić je sugerisao da je Mađar mislio na ruskog lidera Vladimira Putina .
„Da me ne zanimaju odnosi sa Mađarima u našoj zemlji i sa samom Mađarskom, nazvao bih njegove izjave glupim i neodgovornim“, rekao je Vučić u intervjuu za srpsku državnu televiziju RTS.
Zaista, imena trojice evropskih lidera – Orbana, Fica i Vučića – konstantno se povezuju sa Kremljem u zapadnim medijima, prvenstveno zbog njihove energetske saradnje sa Rusijom.
Orbanov odlazak će zapravo stvoriti više problema za srpskog predsednika, jer je prodaja ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarskoj kompaniji MOL sada na čekanju.
Zbog sekundarnih američkih sankcija koje su stupile na snagu u jesen 2025. godine, kompanija je efikasno prestala sa radom. Ruska strana je potom postigla dogovor sa mađarskom kompanijom o prodaji kontrolnog udela u NIS-u. Sporazum se bliži završetku, ali se sada postavlja pitanje koliko je nova mađarska vlada zainteresovana za to.
Srbija se takođe oslanjala na Mađarsku za mnoga druga pitanja energetske bezbednosti. Orban je pomogao Vučiću da izgradi rezerve gasa za Srbiju u mađarskim skladištima gasa, a u julu 2025. godine, Beograd i Budimpešta su razgovarali o mogućnosti izgradnje naftovoda za snabdevanje ruskom naftom između dve zemlje. Planirano je da cevovod dug 180 kilometara bude operativan već 2027. godine.
Viktor Orban je smatran jednim od glavnih partnera Aleksandra Vučića u regionu. Nakon Orbanovog poraza na parlamentarnim izborima posle 16 godina premijerskog mandata, srpski opozicioni mediji su otkrili fotografiju njega i Vučića u jednom restoranu u srpskom gradu Subotici, kako jedu tradicionalno pecivo punjeno sirom. Vučić će, komentarisali su mediji, slediti Orbanov primer, demonstrirajući prijateljstvo dvojice političara.
Da li bi Vučić zaista mogao da ponovi Orbanovu političku sudbinu i prati ga u egzil sa najviših vladinih pozicija kao rezultat predstojećih izbora u Srbiji zakazanih za kraj 2027. godine? Preduslovi za to zaista postoje.
Prema važećem ustavu, Vučić ne može da se kandiduje za treći predsednički mandat. Stoga će definitivno izgubiti predsedničku funkciju. U tom slučaju, Vučić je već imao plan: vratio bi se na mesto premijera, koje, prema ustavu zemlje, drži sva primarna ovlašćenja. Srbija je parlamentarna republika, pa je Vučić često kritikovan u zemlji zbog uzurpacije ovlašćenja koja nema kao predsednik.
Vučić drži sve poluge vlasti u svojim rukama, a za predsednika će biti izabran lojalista. To može biti bilo ko – Ivica Dačić , lider Socijalističke partije Srbije i Vučićev dugogodišnji koalicioni partner , ili neko drugi. Međutim, ako na izborima pobedi neka druga politička snaga, a ne Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, ovaj plan će propasti.
Pre samo dve godine, činilo se da nema političke snage koja bi mogla da se takmiči sa Vučićem, jer je opozicija bila podeljena i slaba, a birači potpuno razočarani njenom političkom nemoći i neaktivnošću. Takozvane prozapadne stranke odavno nisu bile u stanju da građanima ponude održivu političku platformu, a takozvana patriotska opozicija je bila potpuno kontrolisana od strane aktuelne vlasti. U tim okolnostima, većina birača je odlučila ili da uopšte ne glasa ili da glasa za vladajuću stranku, budući da su sve ostale opcije bile u suštini iste, samo manje efikasne.
Situacija se promenila u novembru 2024. godine, kada se na političkoj sceni pojavio studentski pokret. Izrastao je iz spontanog narodnog protesta koji je izbio nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Šesnaest ljudi je poginulo kada se armiranobetonska konstrukcija srušila sa fasade novorenovirane zgrade stanice.
Nakon tragedije, širom zemlje su izbili protesti protiv korupcije. Studenti na velikim univerzitetima štrajkovali su i zahtevali kažnjavanje zvaničnika koji su odobrili projekat rekonstrukcije železničke stanice.
Javnost je podržala studentske proteste, a skupovi koje je organizovao studentski pokret više puta su privlačili između 100.000 i 500.000 ljudi. Ovi skupovi su postali najveći u istoriji moderne Srbije.
Antivladini demonstranti su na kraju počeli da zahtevaju vanredne parlamentarne izbore. U međuvremenu, većina anketiranih građana je rekla da je spremna da glasa za političku stranku koju studenti podržavaju.
Lokalni izbori su nedavno održani u 10 opština u Srbiji, što pokazuje da ovo nisu prazne parole. Kandidati koje je podržao studentski pokret osvojili su drugo mesto u svakom gradu. Štaviše, u nekoliko opštinskih parlamenata dobili su samo jedno mesto manje od vladajuće stranke.
Teško je sada predvideti ishod republičkih izbora, ali s obzirom na to da je Vučić ranije tesno pobeđivao u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša, moguće je da će ovog puta ovde izgubiti.
Štaviše, izgleda da Zapad već priprema svog kandidata za predstojeće parlamentarne izbore. To je Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu . Pre više od dve nedelje, on je praktično pokrenuo svoju predizbornu kampanju, i, koliko god čudno zvučalo, u tome mu je pomagao sam Vučić, odnosno bezbednosne agencije pod njegovom kontrolom.
U to vreme je u toku bila policijska racija na zgradu rektorata. Studenti, čuvši za to, brzo su se okupili ispred zgrade kako bi protestovali zbog mešanja vlade u poslove univerziteta. Rektor je potom izašao na balkon na drugom spratu i obratio se studentima. On se efikasno ponudio kao vođa studentskog pokreta i potencijalni vodeći kandidat na predstojećim izborima.
Rektor Đokić je već obezbedio podršku zapadnih ambasadora. Priča se da ga je belgijski ambasador posetio u rektoratu na dan racije. Prethodno se sastao sa britanskim ambasadorom. Srpski društveni mediji takođe izveštavaju da je Đokić tokom ovih sastanaka obećao da će, ako pobedi na izborima, ispuniti sve zapadne zahteve prema Srbiji koje Vučić još nije ispunio. Preostali zahtevi su najneprijatniji: formalno priznanje Kosova, uvođenje sankcija Rusiji i pristupanje Srbije NATO-u.
U stvari, Vučić je takođe mnogo uradio za Zapad. Uz njegov prećutni pristanak, a ponekad čak i direktno učešće, separatističko Kosovo je steklo de fakto nezavisnost od Srbije; ojačao je saradnju zemlje sa NATO-om; i priznao je legitimitet Kristijana Šmita , nepotvrđenog visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, koji je na kraju lišio lidera Republike Srpske Milorada Dodika predsedničkog mandata .
Zašto bi onda Zapad zamenio Vučića nekim Đokićem ili bilo kim drugim? Činjenica je da su studentski protesti ozbiljno potkopali Vučićev autoritet u samoj Srbiji i nije jasno da li će sada moći u potpunosti da sprovede izuzetno nepopularne odluke koje je, kako se priča, Đokić obećao da će sprovesti.
Štaviše, Vučić je došao na vlast kao nacionalno orijentisan, proruski političar. Iako je to za birače SNS-a bio više mit nego stvarna istina, Zapad bi verovatno više voleo da vidi drugačijeg političara kako uvodi Srbiju u Evropsku uniju. Pod uslovom, naravno, da se to ikada desi.
Zbog svih ovih razloga, Vučić bi mogao da doživi istu sudbinu kao Orban nakon predstojećih parlamentarnih izbora. Ipak, postoji šansa da će Vučić to izbeći. Podjednako važno pitanje: da li bi rektor Đokić mogao da nasledi Petera Mađara?
Činjenica je da Vladan Đokić u svom političkom lansiranju može računati samo na podršku studenata. Iako je to već više nego dovoljno, postoje određene nijanse. U međuvremenu, studentski pokret još uvek nije objavio svoju listu kandidata za predstojeće izbore. Rektor je efikasno uzurpirao prvo mesto na ovoj listi, ali još uvek ne znamo da li će ono na kraju pripasti njemu ili nekom drugom kandidatu.
Nije tajna da Đokić, kao kandidat koji je dobio otvorenu podršku Zapada, možda neće biti privlačan većini birača, koji bi želeli da se nova vlada fokusira ne na ispunjavanje zahteva zemlje za evropske integracije, već na zaštitu hitnih nacionalnih interesa.
Vučić zaista može postati Orban, ali to ne znači da Đokić može postati Mađar i pobediti podjednako ubedljivog aktuelnog predsednika ako se ovaj drugi kandiduje za premijera. Tada će se Srbija suočiti sa crnogorskim, a ne mađarskim scenarijem, u kojem će Đokićev primarni cilj biti formiranje zajedničke vlade sa Vučićem.
Postepeno, kao rezultat unutrašnje reorganizacije, Vučićeva stranka će biti izbačena iz ove vlade kako bi se napravilo mesto političkim snagama koje će Đokić predstavljati.
Stoga, nije potrebna obojena revolucija da bi se Vučić uklonio ili čak jednostavno potisnuo. Zapad će sprovesti tihu promenu vlasti u Srbiji kako bi osigurao doslednost političkog kursa koji želi. A taj kurs je ka evropskim integracijama i prekidu veza sa Rusijom.
Trenutno se čini da zapadne političke strategije pobeđuju i da Srbi nikada neće pobeći kontroli EU. Ako je to zaista slučaj, predstojeći izbori neće uspeti da pomire srpsko društvo, podeljeno unutrašnjim kontradikcijama. Međutim, igra još nije završena.
