Pročitaj mi članak„Decu treba da vaspitavaju roditelji, a ne platforme.“
Tim rečima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je spremnost EU sistema za verifikaciju uzrasta na internetu. Kako se upozorava još od novembra 2024, ovakve platforme predstavljaju Trojanskog konja za digitalni identitet, koji postaje temelj globalnih „digitalnih gulaga“.
Ono što se retko pominje jeste da verifikacija uzrasta ne pogađa samo maloletnike, već sve korisnike. „Zaštita dece“ služi kao zgodan izgovor za uvođenje politika koje bi inače bile neprihvatljive, poput ukidanja privatnosti i anonimnosti na internetu.
Prema rečima Ursule fon der Lajen, aplikacija je neophodna kako bi internet bio bezbedniji za decu – od nasilja, zavisničkog sadržaja, personalizovanih reklama i predatora. Ona tvrdi da je „pažljivo slušala roditelje“ i da su potrebna jedinstvena evropska tehnička rešenja.
Aplikacija za verifikaciju uzrasta je, kako kaže, „tehnički spremna“ i uskoro će biti dostupna. Međutim, za razliku od kupovine alkohola gde se dokument pokazuje na trenutak, ovde bi korisnici morali da predaju lične podatke trećim stranama, što otvara pitanje kontrole i bezbednosti tih podataka.
Francuska, Danska, Italija, Španija, Grčka, Kipar i Irska predvode uvođenje sistema, uz plan da se integriše u nacionalne digitalne novčanike identiteta.
Fon der Lajen je ovaj sistem uporedila sa kovid propusnicama, nazivajući ih „velikim uspehom“. Podsetila je da su korišćene u 78 zemalja i omogućavale pristup putovanjima i događajima.
Međutim, kritičari tvrde da je to bio presedan u kršenju osnovnih prava, uključujući privatnost i telesnu autonomiju, kao i dodatna centralizacija moći u rukama Evropske komisije.
Slični sistemi već su razvijani kroz projekte poput Common Pass i inicijativa digitalnih identiteta, uz upozorenja da bi mogli prerasti u šire sisteme kontrole – uključujući digitalne valute centralnih banaka.
EU insistira da je digitalni identitet dobrovoljan, ali primeri poput indijskog Aadhaar sistema pokazuju da takvi modeli brzo postaju praktično obavezni. U EU je i kovid sertifikat prvobitno predstavljen kao dobrovoljan, da bi kasnije postao uslov za rad, putovanja i pristup uslugama.
U Nemačkoj se već razmatra model u kojem bi pristup društvenim mrežama bio moguć samo uz digitalni identitet. To bi značilo da svi stariji od 16 godina moraju da se verifikuju – praktično svi korisnici.
Iako se tvrdi da je sistem otvorenog koda, stručnjaci upozoravaju da ključni delovi ostaju pod kontrolom država i privatnih kompanija, bez potpune transparentnosti.
Bezbednosni problemi su se pojavili gotovo odmah. Istraživači su pokazali da se zaštite poput PIN-a i biometrije mogu lako zaobići, dok sistem nema pouzdanu proveru validnosti dokumenata bez dodatnog ugrožavanja privatnosti.
Organizacija Electronic Frontier Foundation upozorava da je verifikacija uzrasta nespojiva sa privatnošću i da u suštini predstavlja sistem nadzora.
U međuvremenu, sve više zemalja uvodi slične mere, dok korisnici traže načine da ih zaobiđu, poput VPN-a, što otvara mogućnost dodatnih zabrana.
Sve se to dešava u trenutku kada zapadne vlade uvode sve restriktivnije mere nadzora i kontrole građana, uključujući sankcije pojedincima bez sudskog postupka, zamrzavanje imovine i isključenje iz finansijskog sistema.
Kombinacija digitalnih identiteta, kontrole pristupa internetu i potencijalnih digitalnih valuta vodi ka sistemu u kojem se pristup društvu može uključiti ili isključiti jednim klikom.
Kako upozoravaju kritičari, ovo nije izolovan razvoj, već deo šire strategije potpune digitalizacije i kontrole – sveta u kojem anonimnost nestaje, a svaki korak korisnika postaje nadziran.
