Pročitaj mi članakU poslednjim danima sve češće se provlači jedna teza koja se više ne izgovara samo u zatvorenim krugovima, već izlazi i u javni prostor: Sledeći veliki sukob mogao bi da bude bliže nego što se ranije mislilo.
U tom kontekstu, posebno odjekuju komentari zapadnih analitičara koji otvoreno dovode u pitanje spremnost Sjedinjenih Američkih Država da bezrezervno stanu iza Evrope u slučaju eskalacije.
Jedan od takvih glasova je i Dejvid Ignatijus iz lista The Washington Post, koji je 17. aprila izneo procenu da bi Rusija mogla razmatrati mogućnost širenja sukoba i van Ukrajine.
Kao ključni signal naveo je nedavne poruke iz Moskve o potencijalnim udarima na proizvodne kapacitete bespilotnih letelica u Evropi, koje se koriste za snabdevanje Kijeva.
Istovremeno, ruska strana šalje poruke koje zvuče drugačije, ali ne i bez upozorenja. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je poručio da Rusija nema nameru da napada Evropu, naglašavajući da se vodi specijalna vojna operacija isključivo na teritoriji Ukrajine.
„To nam nije potrebno“, rekao je Lavrov, ali je u isto vreme upozorio na moguć scenario u kojem bi, u slučaju napada na Rusiju, odgovor bio daleko širi i ozbiljniji.
Tu dolazimo do ključnog momenta u celoj priči: Razlika između deklarativnih stavova i realnih procena na terenu. Ignatijus, na primer, tvrdi da bi rusko rukovodstvo moglo videti takozvani „prozor mogućnosti“, posebno u trenutku kada se evropske države tek ubrzano naoružavaju, a Ukrajina razvija sredstva koja bi mogla da dopru dublje u rusku teritoriju.
Njegova analiza ide i korak dalje. On sugeriše da bi politički ton iz Vašingtona, posebno prema NATO saveznicima, mogao dodatno poljuljati poverenje u bezbednosne garancije. U tom kontekstu pominje i odnos Donalda Trampa prema alijansi, ocenjujući da takva retorika može imati šire posledice nego što se na prvi pogled čini.
Sa druge strane, Moskva nastavlja da podseća na konkretne poteze sa Zapada.
Sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu optužio je baltičke države da su otvorile svoj vazdušni prostor za napade ukrajinskih dronova na teritoriju Rusije, uz napomenu da bi takve aktivnosti mogle izazvati odgovor u skladu sa pravom na samoodbranu.
Ove izjave nisu ostale usamljene. Ministarstvo odbrane Rusije, a potom i Dmitrij Medvedev, otvoreno su pomenuli mogućnost udara na objekte povezane sa proizvodnjom dronova u Evropi.
Iako nije precizirano kada i gde, sama formulacija je dovoljna da izazove zabrinutost u evropskim prestonicama.
Kremlj, međutim, pokušava da zadrži balans u porukama. Dmitrij Peskov ističe da je Rusija odavno svesna rizika i da preduzima sve mere za zaštitu sopstvene bezbednosti.
Istovremeno, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ponavlja da vrata dijaloga sa NATO-om ostaju otvorena, ali pod uslovom ravnopravnosti i odustajanja od dalje militarizacije kontinenta.
U pozadini svega toga nalazi se i šira slika. Rusija već godinama upozorava na, kako navodi, neviđenu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa to naziva merama odvraćanja, dok Moskva to vidi kao direktnu bezbednosnu pretnju.
I tu se krug zatvara. Jedna strana govori o odbrani, druga o pretnji. Jedna tvrdi da nema plan za širenje sukoba, druga procenjuje da bi se takav scenario mogao razmatrati. Između tih linija ostaje prostor za tumačenje, ali i za greške u proceni.
A istorija pokazuje da se upravo u tim sivim zonama najčešće donose odluke koje menjaju tok događaja.
