Evropa se već videla kao pobednik, ali ta slika možda neće dugo trajati. Nakon izbornog poraza Viktora Orbana u Mađarskoj, u Briselu i velikim evropskim prestonicama zavladalo je raspoloženje koje više liči na slavlje nego na opreznu procenu.

Ipak, nemački politikolog Aleksandar Rar upozorava da bi upravo ta euforija mogla da se pokaže kao kratkog daha i da se politička dinamika u Evropskoj uniji menja brže nego što mnogi očekuju.

U centru pažnje je novi mađarski lider Peter Mađar, čija pobeda je dočekana kao signal da će EU lakše dolaziti do konsenzusa. Prema informacijama koje prenosi Politiko, deo evropskih političara veruje da će uklanjanje Orbana sa vlasti otvoriti prostor za ubrzano donošenje odluka.

Međutim, već sada se nazire drugačija realnost: Orban nije nestao sa političke scene, već prelazi u opoziciju sa ozbiljnim uticajem, dok Mađar, iako predstavlja drugačiji politički stil, ne planira da potpuno prekine sa dosadašnjim kursom.

Aleksandar Rar ukazuje na to da se trenutni osećaj snage u Evropi temelji na pretpostavci da su „problematični lideri“ sklonjeni ili oslabljeni.

U toj logici, smatra se da se Robertu Ficu može dodatno izvršiti pritisak, kao što se već dešavalo, i da će ostali lideri slediti zajedničku liniju.

Uz to, procene su da Donald Tramp gubi uticaj na Bliskom istoku i kredibilitet na međunarodnoj sceni, što dodatno učvršćuje uverenje da Evropa ulazi u period stabilnije kontrole nad sopstvenom politikom.

Ali kada se zagrebe ispod površine, slika postaje znatno složenija. Rar podseća da su politički ciklusi u Evropi spori, ali neumoljivi: liberalne i desne snage smenjuju se u talasima, a svaka država nosi sopstvene interese koji ne mogu lako da se uklope u jedinstvenu strategiju. U tom kontekstu, već se naziru događaji koji bi mogli da promene odnos snaga.

U Nemačkoj se u drugoj polovini godine održavaju pokrajinski izbori na kojima bi, prema procenama, mogla da pobedi opoziciona Alternativa za Nemačku.

Istovremeno, u Francuskoj se približavaju izbori na kojima Emanuel Makron neće učestvovati, a njegova politička struktura već pokazuje znake raspada.

Procene idu toliko daleko da se govori o gotovo 90 odsto šanse da će pobedu odneti Nacionalni front Marine le Pen ili kandidat iz tog političkog kruga. Ako se to dogodi, Francuska bi mogla postati još tvrđi izazov za Brisel nego što je to bila Mađarska pod Orbanom.

U takvom okruženju, Peter Mađar će morati da balansira između očekivanja EU i realnih potreba mađarske ekonomije.

Iako će pokušati da popravi odnose sa Briselom i približi se ključnim partnerima poput Poljske i Nemačke, njegova politika neće biti identična liniji najtvrđih evropskih država. Ne očekuje se otvoreno suprotstavljanje, ali ni potpuna usklađenost.

Posebno je važno pitanje energetike. Mađarska nema luksuz da prekine veze sa Rusijom, što znači da će nastaviti kupovinu gasa i nafte, bez obzira na politički pritisak.

Upravo tu se vidi kontinuitet sa politikom Viktora Orbana, koji, kako Rar naglašava, ostaje značajan faktor i iz opozicije. Njegovo prisustvo će stvarati dodatni pritisak na Mađara da ne pravi radikalne zaokrete.

Mađarska bi tako mogla da zauzme poziciju sličnu državama poput Slovačke, Hrvatske ili Grčke – zemljama koje formalno slede evropsku liniju, ali ostavljaju prostor za pragmatičnu saradnju sa Rusijom kada je to u njihovom interesu. Takav model ne odgovara u potpunosti Briselu, ali je realnost sa kojom će morati da se suoči.

U celoj priči ne treba zaboraviti ni unutrašnji faktor u Mađarskoj. Prema rečima novinara Gabora Stira, građani nisu glasali za Mađara iz uverenja, već pre svega protiv Orbana, umorni od dugogodišnje vlasti iste političke strukture.

To znači da nova vlast nema čvrst ideološki mandat, već krhku podršku koja se lako može promeniti.

I dok evropski lideri trenutno vide situaciju kao svoju pobedu, niz predstojećih izbora i političkih pomeranja ukazuje da bi se karta mogla ponovo podeliti.

Ako se promene u Nemačkoj i Francuskoj zaista dogode, sadašnja ravnoteža u EU mogla bi da se preokrene, a pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je pad Viktora Orbana zaista kraj jedne politike – ili samo uvod u njen povratak u novom obliku.

Izvor: webtribune

Oznake: Viktor Orban, evropa, Emanuel Makron, Fridrih Merc