Pročitaj mi članak

Pad prodaje stanova u 2023. za 30 odsto

0

"Mi u ovoj godini imamo sigurno pad prodaje stanove veći od 30 odsto, iako zvanična statistika navodi 15,6 odsto. Kreditni kupci gotovo da su nestali", kaže za Vreme agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.

Било да питате оне који покушавају да реше своје стамбено питање, или оне који покушавају да продају своју некретнину, најчешће ћете добити одговор: „Ма, ништа ме не питај“.

Лазар продаје намештен стан од 58 квадрата у новобеоградским Павиљонима. За квадрат тражи 2.100 евра. Реч је о староградњи. Кад га је огласио, агенције су му рекле да га продаје по веома повољној цени и да верују да ће брзо наћи купца.

– Од кад сам га огласио пре нека два месеца десетак њих је дошло да га погледа, али до сада конкренту понуду нисам добио. Свако има неку свој причу. Неки кажу да се мањи станови брже продају, неки да је већа потражња за већим становима у староградњи. Видећемо. Изгледа да сви играју игру живаца, па ко први попусти – прича Лазар за Време.

За разлику од њега, Марко који продаје стан од 70 квадрата у Земуну био је на корак до продаје.

– После пет месеци добио сам прву конкретну понуду од једне Рускиње. Чак сам пристао и да коригујем цену, јер више нисам хтео да чекам, али онда је она све закомпликовала око плаћања. Чак сам пристао и на те њене услове, а онда је одустала – испричао је Марко.

Нестали купци на кредит

У претходном кварталу само је 6,6 одсто свих продатих некретнина плаћено из кредита, а званични подаци показују пад промета у односу на прошлу годину.

Каћа Лазаревић, која већ дуго ради као агент за продају некретнина, каже да је пад промета много већи од званичних података.

– Ми у овој години имамо сигурно пад продаје станове већи од 30 одсто, иако званична статистика наводи 15,6 одсто – наводи Лазаревић.

Иако имамо пад промета, Лазаревић не очекује ни значајне промене цена. Према њеном мишљењу, новоградња ће држати своју цену, док, кад је реч о староградњи, могу се очекивати минималне корекције.

– Интересовање за станове смањивало се из квартала у квартал. Дошло је до значајне корекције цене у староградњи. Међутим, новоградња, иако нема велики промет, није кориговала цене јер инвеститори сматрају да су много уложили у изградњу тих некретнина и да за сада немају интерес да спуштају цене. Имамо веома мали број кредитних купаца који су раније значајно учествовали у куповини станова. Сада су тако рећи нестали.

Све утиче, па и политика

Она наводи и да целокупна политичка ситуација, како код нас, тако и у свету, утиче на то да они који имају кеш, новац на рачунима, оклевају да купе некретнину.

– Чекају да виде шта ће се догодити. Уз то и банке користе ову ситуацију и покушавају да људе који имају вишка новца на рачунима вежу за себе дајући им сада каматне стопе на орочена срестдва чак и до 4,6 одсто, што до сада није био случај.

Родитељи због коцкарских дугова деце продају кола и станове

Некретнина није сигурна ко некад

Лазаревић објашњава и да људи у тренутној ситуацији не желе да улажу новац у некретније јер, објашњава, ако не дај боже дође до неке озбиљније кризе, биће им потребан тај новац.

– Некретнине су некада биле апсолутно сигурно улагање, али с обзиром на ситуацију може да вам се деси да је сада купите по некој вишој цени, па после морате да продате по нижој и на томе изгубите. Људи неће да ризикују.

Лазаревић каже и да су и купци и продавци често нереални у својим захтевима.

– Продавци су апсолутно нереални. То је случај са 90 одсто њих. Они не схватају да се ситуација мења, па и даље сматрају да за оно што су огласили могу да добију тражену цену, не желе да је коригују. Оних десетак одсто који схватају шта се догађа и коригују цену, брзо продају станове и после тај новац даље инвестирају.

Сви су нереални

Додаје да су и саме агенције допринеле оваквој ситуацји јер прихватају да огласе станове са нереалним ценама.

– И онда, кад један продавац види да је неко огласио стан за 300.000 евра, а који реално вреди 200.000, онда и други продавци кажу „хоћу и ја тако“ – каже Лазаревић.

Наводи да са купцима често није другачија ситуација.

– На пример, имамо у понуди стан који се продаје за 215.000 евра, власник је спреман да цену спусти на 200.000, а имам купце који упорно нуде 150.000. Па неће толико да спусте. Сви су нереални.

Каже да купци најчешче располажу са буџетом од око 200.000 евра и да сви траже исто: центар града, трособан стан и ако може гаража.

– А то не постоји. И док се та ситуација не промени, неће бити промена на тржишту.