Pročitaj mi članakDesetine krivičnih procesa čeka Vučića i njegov kartel. Opkolili su ih FBI-a, DEA, Europol, Eurodžast. Evropsko javno tužilašzvo, a kuraži se i srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vučić na sve reži, nadajući se da će njegovu kriminalnu grupu zaštiti sudije najnižih moralnih svojstava koje on postavlja u sve sudove i tužilaštva u zemlji, dreši kesu da podmićuje po inostranstvu. Ali, kad dođu teški dani…
Na „Bombaškom procesu“, pred Kraljevskim sudom u Zagrebu, u novembru 1928. godine, Josip Broz je rekao da priznaje samo sud svoje partije. Skoro sto godina kasnije, Aleksandar Vučić je uspeo da od Ustavnog suda Srbije napravi sud njegove partije.
„Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću svoju dužnost obavljati časno, savesno i nepristrasno“, navodi se u zakletvi sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Sudije, koje je naprednjačka skupštinska većina izabrala pre nekoliko dana, već su se zakleli Vučiću. Na sudijske funkcije su postavljeni stranački funkcioneri, lojalisti, potpisnici apela podrške vođi, pa čak i stanovnici „Ćacilenda“.
U skladu sa Zakonom, Narodna skupština predlaže deset kandidata, od kojih predsednik države imenuje pet. I obrnuto, Skupština bira pet od deset predsednikovih predloga. Ostale sudije bira Vrhovni sud Srbije. Prilikom ovog izbora, Vučić je predložio Maju Popović, Dobrosava Milovanovića, Aleksandra Gajića, Milana Rapajića, Bojana Tubića, Mihajla Rabrenovića, Ivanu Stevanović, Biljanu Pavlović, Draganu Kolarić i Olgu Tešović.
Bivša ministarka pravde Maja Popović opisana je kao „vrhunski pravni ekspert“. Kakav je ekspert, ona je dokazala kad je najavljivala smrtnu kaznu za Zorana Marjanovića. Ministarka pravde nije ni znala da u srpskom zakonodavstvu ne postoji smrtna kazna. Međutim, da zna druge stvari dokazuje to što ona i njena porodica raspolažu imovinom čija vrednost je procenjena na više od 1,5 miliona evra. Opozicioni poslanici ističu da informacijama o poreklu te imovine raspolažu Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.
Inače, posle smene sa funkcije ministra pravde, Popović se vratila u Bezbednosno informativnu agenciju, gde se prvi put zaposlila 2014. godine, i to kao glavni inspektor u Odeljenju za kontakte sa stranim službama.
Uz Maju Popović, predložena je i njena bliska prijateljica i saradnica Biljana Pavlović, koju su kolege optužile za mobing dok je bila predsednica Upravnog odbora Psihijatrijske klinike „Laza Lazarević“. Takođe, prijavljivana je zbog mobinga i kad je bila na čelu Direkcije za oduzetu imovinu stečenu kriminalom. Prvostepeno je osuđena u jednom postupku, ali Apelacioni sud je preinačio presudu i oslobodio je optužbi. Ostale prijave su, navodno, povučene. Pavlović je bliska i sa ministrom kulture Nikolom Selakovićem, prvookrivljenog u aferi „Generalštab“.
Među kandidatima su se našla i četvorica potpisnika apela podrške Vučiću: Rabrenović, Gajić, Rapajić i Tubić. Rapajić je pažnju javnosti privukao još 2006. godine, kad je zapaljen automobil profesorke Marije Draškić, koju je on smatrao odgovornom što nije izabran u zvanje asistenta na beogradskom Pravnom fakultetu. Profesorka Draškić je javno tvrdila da ju je Rapajić „besomučno uznemiravao telefonskim pozivima“. Za Tubića se tvrdi da je kadar Miloša Vučevića, s kojim je posećivao mafijaški kamp „Ćacilend“. Vučićev favorit je i Dobrosav Milovanović, stari radikalski kadar, koji je svojevremeno podržao nezakonit izbor Vojislava Šešelja za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Dragana Kolarić je za sudiju Ustavnog suda izabrana pre devet godina, na predlog Tomislava Nikolića. Srđan Kolarić, njen suprug, bio je predsednik beogradske opštine Čukarica, a i danas je član Glavnog odbora SNS-a.
Istu vrstu kandidata predložila je i Narodna skupština. Među tim vučićevskim lojalistima najsramniji je slučaj Vladana Petrova. Da bi dobio novi mandat u Ustavnom sudu, Petrov se transformisao u naprednjačku televizijsku starletu. U režimskim medijima se pojavljivao skoro koliko i Vučić, a češće od Ane Brnabić i ostalih naprednjaka. Svakodnevno je kršio zakon tumačeći postupke koji su vođeni protiv građana. Umesto da bude razrešen sudijske funkcije, dobio je priliku da nastavi sa izrugivanjem zakonima i moralu.
Podjednako sramnu, ali mnogo praktičniju ulogu imala je sudija novosadskog Apelacionog suda Slobodanka Gutović, koja je bila u vanpretresnom veću koje je ukinulo pritvor Goranu Vesiću tokom istrage o masovnom ubistvu pod nadstrešnicom. Nedugo posle te sramote, Gutović je obustavila postupak protiv Vesićevog advokata Nemanje Aleksića, koji je fizički napao policajce. Pre nekoliko godina ona je ukinula presudu kojom je Predrag Koluvija, vlasnik plantaže marihuane „Jovanjica, bio oglašen krivim za šverc. Ipak, da oslobađajuća rešenja Slobodanke Gutović nisu izraz njenog tolerantnog i humanog tumačenja zakona vidi se iz činjenice da je odredila više od hiljadu dana pritvora za studente i građane, koji su učestvovali u protesima posle pada nadstrešnice.
Iz naprednjačkog klana potiče i Nikola Banjac, koga je Miloš Vučević uzimao za savetnika i dok je bio ministar odbrane i kasnije dok se nalazio na funkciji predsednika Vlade. Banjac je bio član Pokrajinske izborne komisije kao predstavnik SNS-a.
Dejan Đurđević, glavni Vučićev operativac za pravne spletke i prevare, među kojima je i leks specijalis za Generalštab, progurao je svoju kandidatkinju Ranku Vujović, pomoćnicu direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo. U istom rangu je i Jelena Vučković, koju je SNS ubacila u Visoki savet sudstva, da tamo zastupa interese te organizovane kriminalne grupe. Tu su i Milena Pajić, još jedna potpisnica apela podrške Vučiću, i Tatjana Đurkić, koja je na nezakonit način postavljena na funkciju direktorke Agencije za sprečavanje korupcije.
Iz mračne prošlosti DSS-a izvučen je Zoran Lončar, ministar prosvete u vladi Vojislava Koštunice. Kao vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Lončarevu kandidaturu je podržala naprednjačka frakcija preletača iz DSS-a.
Ustavni sud Republike Srbije trebalo bi da ima 15 sudija, međutim već godinama je radio u krnjem sastavu. Do pre nekoliko dana, do izbora novog saziva, imao je deset sudija, među kojima je njima osmoro isticao mandat u decembru.
Od 2016. godine, na funkciji predsednika Ustavnog suda nalazi se Snežana Marković, koja je objedinila stranačke i lične interese. Zahvaljujući njenom neradu, Ustavni sud nije reagovao i sprečavao Vučićevo uporno kršenje Ustava i svih zakona. Nije se izjašnjavao o Briselskom sporazumu, kojim je Vučić predao Kosovo i Metohiju albanskim vlastima. Nije rešen nijedan od hiljadu prigovora na konkretne primere izborne krađe, kao ni slučajevi u kojima je ukazivano na kršenje Ustava kroz leks specijalis za EXPO i Generalštab. Postupajući kao Vučićev servis, Ustavni sud je ekspresno reagovao samo u slučaju Rio Tinta, kad je ponišito odluku Vlade Srbije o obustavljanju projekta „Jadar“.
Kroz to vreme, predsednica suda je koristila funkciju za širenje uticaja i poslovanja svoje porodice. Njen suprug je predsednik Advokatske komore Kragujevca, a ćerka je predsednica Komore javnih beležnika. Pritom, Snežana Marković ima platu od 942.832 dinara, plus dodatak od 126.500 dinara. Iako bi njena primanja trebalo da budu maksimalno 670.000 dinara, ona su gotovo udvostručena usled manjeg broja sudija Ustavnog suda. Dok je predsednica suda dobijala platu od skoro 10.000 evra mesečno, u Ustavnom sudu se nakupilo više od 44.000 nerešenih predmeta. Sud će nastaviti sa tom praksom, pošto se Snežana Marković opet kandidovala, iako je još pre šest godina ispunila uslove za odlazak u penziju.
Izborom novog saziva sudija Ustavnog suda, Vučić je napravio ono što je Broz nazivao „sud svoje partije“. Na njegovu i njihovu nesreću, neće mu suditi te sudije. Naprotiv, uskoro, kad se Srbija oslobodi naprednjačke tiranije, većina ovih sudija Ustavnog suda naći će se na optuženičkoj klupi zajedno sa Vučićem.
