Pročitaj mi članakU (geo)političkim igrama samo varka koja ne uspe naziva se prevarom. Ako uspe onda je to državnički potez. (Geo)politika je jako cinična.
Ваљда је на то, уздајући се у своје обмањивачке капацитете, рачунао Александар Вучић док је варао и велике силе а не само Србе. Но, за разлику од конзумената медијског ђубрета његовог Информера и ништа мање огавног Пинка, Новости, Политике и сличних фабрика лажи – на чију публику је српски спин диктатор навикао током свих ових година дезинформисања поданика – у Вашингтону, Москви или Берлину о његовим потезима просуђују професионалци чија свест није искривљена пропагандним психоаткивним супстанцама. И они друге трују али сами бистро мисле. Тако се, на крају, Алек без Косова преиграо!
Русима се клео да им је вечни пријатељ, лојалан и у добру и у злу, док као Запад обмањује да је на ЕУ путу само како би купио време. С друге стране евроатлантским чиниоцима је горљиво изјављивао да је срцем и душом уз њих, а да Москву и Пекинг користи као застор како би му наивни Срби веровали да је уз оне силе који пркосе НАТО поретку, док заправо даје Косово његовим албанским пуленима и тихо припрема Србију да у погодном моменту уђе у тај пакт.
То буре није могло вечно да држи воду. Како је прецизно рекао Абрахам Линколн, све можете да варате неко време а неке увек, али не можете стално да обмањујете све. Вучић је почео да се дави у мору својих токсичних спољнополитичких обмана, са озбиљним унутрашњополитичким последицама које ће то овако или онако имати по њега. Случај НИС је ту само врх леденог брега. Није суштински битно да ли ће се у вези са њим наћи неко привремено решење на руско-српском и ширем геополитичком вашару. Алеково спољнополитичко котрљање низбрдо наставити ће се само у мало другачијим условима.
Запад више нема стрпљења за Вучићево пресипање из шупљег у празно. Ако жели да има његову потпору да влада још неко време како би окончао своју крунску ЕКСПО пљачку и нешто мању али такође енормну „Београд на води“ крађу, и још уз то да му гарантује миран бег из Србије са пленом, те наставак живота на некој тачки света под западном контролом, од њега се очекује да забије нож у леђа Русима; и то не било како већ до балчака. Он то и планира да уради, само свестан великог ризика, одуговлачи, маштајући да ће успети посао да обави туђим рукама.
Коликогод да је Кремљ до сада био пасиван, много може да му науди. Бирачи СНС-а су, по правилу, русофили. Вучић се од 2022. године интензивно труди да их постепено охлади према Москви – ради чега је низ својих медија претворио из проруских у антируске (неки и даље играју прву улогу како би деловало да се не ради о његовој директиви) – али у томе нема Бог зна колики успех. Више је руска власт успела да од Русије одгурне национално настројене опозиционе бираче – којима делује као вређање њихове интелигенције то што Москва Алека Антисрбина третира као Ацу Србина упркос ономе што ради Србији и Русији – него што је он преумио мисаоно инертне станаре свог медијско-политичког тора.
Када Кремљ одлучи да је време да на њега крене ђоном – што значи да ће да обрне против СНС режима своје медије у Србији, активира подршку српским патриотским друштвено-политичким снагама и почне озбиљно да ради са деловима режима са којима има или може да нађе контакте – то ће јако негативно одјекнути по Вучића. Многи из његових редова, у нижим сферама интересне заједнице али тим пре када се ради о обичном народу који га и даље следи, окренуће се против њега. Неминовно ће доћи до СНС вишеслојног раскола!
Када се на то надовеже енергетска проблематика, јасно је колике су димензије проблема у коме се Аца Лажов налази. Србија може без руске нафте па и нафте који се за нас обезбеђује руским посредством, али не може без гаса који стиже из Русије или преко ње. А ту се не ради само о потребама индустрије, иако ће без јефтиног гаса привреда много претрпети. Због њега су бројни страни инвеститори дошли код нас, а када се околности преко ноћи промене, почеће да беже и отпуштају раднике. Међутим, то није крај изгледног белаја.
СНС картел је нестручним управљањем Електропривредом Србије драстично умањио наше потенцијалне да производимо струју уз помоћ угла. После поплаве 2014. године копови лигнита не да нису санирани већ су додатно девастирани, па угаљ увозимо коликогод можемо али то је недовољно. Други домаћи извори електричне енергије не могу да компензују њен настали лигнитски мањак, а од када је почео отворени обрачун НАТО сила и Русије у Украјини, тешко је и озбиљнијим државама од наше да увезу потребну струју. Србија за сада налази решење у бесомучном „спаљивању“ јефтиног и обилног руског гаса у електранама Панчево и Нови Сад, које имају техничке могућности за то.
Шта год западни пропагандисти причали – упућени у то колико би тако нешто угрозило муљаторског али ипак њиховог квислинга Ацу – Брисел и Вашингтон до даљњег неће тражити од званичног Београда да се одрекне руског гаса, али реално је очекивати да ако Вучић повуче друге антируске потезе, Москва онемогући или бар отежа снабдевање Србије тим енергентом (при томе цена ту више није од значаја).
Тако би био покренут опасан домино ефекат, од приведе до функционисања обичних домаћинстава. Тиме створено додатно незадовољство драстично би појачало експлозивни потенцијал антирежимских протеста. Питање је да ли би Русија од тога имала корист, с обзиром да ми многи грађани били и на њу љути, али Вучић би свакако имао огромну штету. Опет, Москва је свесна да би у случају да не реагује свестрано, он свакако окренуо Србију против ње па нема много тога да изгуби. Ако буде испровоцирана удариће где стигне и како може.
Свестан опасности у којој ће се наћи ако уђе у сукоб са Русијом – да то поновим – Алек без Косова очајнички покушава да га што више помери у будућност, па и да тај врући кромпир пребаци у туђе руке. Повремено јавно сикће на Кремљ, али га се јако плаши и избегава да уради оно што би прелило чашу његовог стрпљења. Нада се да ће још неко време ипак моћи да вара и њега и Запад, и тако дочека 2027. годину, односно обави своје пљачкашке послове (који се примарно одвијају у припреми ЕКСПА а не током саме манифестације) и припреми терен за препуштање власти онима који ће, на темељу свега што тихо одради, у своје име али и за његов рачун, ударити на Русију и суочити се – како се нада то већ самостално – са њеним бесом.
Он ће, машта, до тада већ увелико паковати кофере или их можда већ негде и распакивати. Међутим, мало је вероватно да ће тако и бити. Нити Запад има воље да настави да толерише његово, макар и лажно, геополитичко балансирање, нити су Руси толико наивни као што се праве, да у потпуности не разумеју шта ради. Нема сумње, припремају се да почну да му жестоко узвраћају ако настави да се са њима поиграва.
Да Србија није жртва Вучићеве преварантске комбинаторике, радосно бих рекао – нека се кува у сосу који је замутио. Но, наш народ и његови витални интереси би неминовно били жртва тога. Стога, патриотска Србија – у свим могућим организационим формама – муњевито мора да делује и што јаче удари на велеиздајника пре него што буде касно. Сат откуцава!
