Pročitaj mi članakIako po svom izgledu Ćacilend podseća na kamp opasan ogradama koga obezbeđuje policija, u kome se nalaze, u najmanju ruku, lica sa sumnjivim biografijama, a neki i sa debelim krivičnim dosijeima, on je formalno gledano javni skup, koji reguliše Zakon o javnim okupljanjima. Prema rečima policajaca koji obezbeđuju ovaj kamp, ovaj javni skup je legalan, odnosno ima dozvolu MUP-a, ali se postavlja pitanje – da li kao takav zaista može biti zakonit?
Тренутна ситуација у Ћациленду је таква да су људи који тамо обитавају насрнули на народне посланике опозиције који су покушали да уклоне шатор који се налази практично на улазу у Дом Народне скупштине. Полиција, која је тамо даноноћно, скоро па немо посматра инциденте који постају свакодневни.
Овај простор је постао небезбедан за професионалне новинаре који физички нападају или им се уништава опрема за рад.
Чак ни обични грађани више не могу да прођу поред Скупштине јер је читав простор опасан оградама, на чијим улазима стоје маскирани мушкарци који одређују ко може да уђе унутар ограђеног простора.
Последњи у низу скандала везаних за Ћациленд је да јавној тужитељки полиција није могла да обезбеди вршење увиђаја под изговором да није безбедно, да би јој на крају сами полицајци рекли да чак ни они не смеју да улазе у простор Пионирског парка.
Од синоћ је код Трга Николе Пашића постављен контејнер који личи на пријавницу.
Наша редакција је послала питање МУП-у да ли је контејнер монтиран за потребе полицајаца или су га донела трећа лица, али нам до објављивања овог текста није одговорено.
Према речима наших саговорника, Ћациленд не може бити легалан, јер су од његовог оснивања више пута прекршени закони који уређују јавна окупљања.
Закон о јавним окупљањима каже да јавно окупљање није дозвољено у ситуацијама када постоји угрожавање безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије, када су циљеви окупљања усмерени на позивање и подстицање на оружани сукоб или употребу насиља, на кршење људских и мањинских слобода и права других, односно на изазивање или подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости, као и када наступи опасност од насиља, уништавања имовине или других облика нарушавања јавног реда у већем обиму.
Јавност је сведочила да су се у Ћациленду, од његовог постојања, дешавале практично све набројане околности које закон види као разлог за забрану оваквог јавног скупа.
Јанковић: Кривична одговорност на одговорним лицима у МУП-у
Бивши потпуковник полиције Владимир Јанковић за Данас каже да јавни скуп не може бити неограниченог трајања, што произилази из релевантних прописа, а то су Закон о јавним окупљањима, Решење о одређивању простора за окупљање грађана у Београду и Одлука о накнадама за коришћење јавних површина за територију града Београда.
„Простор Пионирског парка није наведен као место на коме је могуће одржати јавни скуп, а простор испред Народне скупштине јесте, уз напомену да се испред Скупштине грађани не смеју окупљати непосредно пре и у време заседања Скупштине и уз обавезу организатора јавног скупа да плати кауцију“, каже он.
Јанковић наводи да јавно окупљање није могуће пријавити на територији Пионирског парка, јер овај простор није наведен у градској одлуци од 1997. године којом су таксативно наведени простори на којима се јавни скуп може пријавити и одржати, што значи да би одлука полиције којом би такав скуп одобрила била апсолутно незаконита.
„Са друге стране, полиција је пропустила да обавести јавност да ли је извршила безбедносну процену јавног скупа који је претходно одобрила, чиме је поступила противно члану 8 Закона о јавном окупљању, јер је дозволила скуп који већ осам месеци доводи до озбиљног угрожавања безбедности људи и имовине, јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије, и противно ставу 3 истог члана, будући да је на том простору више пута долазило до насиља, уништавања имовине или других облика нарушавања јавног реда у већем обиму“, напомиње Јанковић.
Што се тиче простора испред Народне скупштине, он каже да се овде ради не о подељеној, него о солидарној одговорности функционера МУП-а и Града Београда, обухваћеној јединственим умишљајем, јер само уклањање Ћациленда није у надлежности МУП-а, већ комуналне или еколошке инспекције, која је дужна да изађе на терен, сачини записник и наложи уклањање објеката (шатора) које је ту затекла, а извршење ове мере спроводи комунална милиција.
„Простор Ћациленда је ограђен металним оградама што упућује на закључак да се ради о протиправном заузећу, односно окупацији јавне површине, за шта се плаћа одговарајућа такса или накнада штете, зависно од питања да ли је заузеће јавне површине извршено у комерцијалне или у некомерцијалне сврхе и да ли је извршено по одобрењу градских служби. Чињеница је да се на јавној саобраћајници испред Народне скупштине налази већи број постављених шатора, ‘тоитои’ покретних клозета и металних контејнера-портирница, чиме је организатор јавног скупа поступио супротно одредби чл. 49. ст. 1. Закона о путевима, којим је забрањено трајно заузимање јавног пута, а што истовремено указује на кривичну и материјалну одговорност одговорних лица МУП-а Р. Србије и Града Београда јер оваква поступања нису процесуирали“, каже Јанковић.
Кокановић: На располагању су нам остали још општенародна одбрана и друштвена самозаштита
Адвокат Чедомир Кокановић сматра да је беспредметно гледати у Закон о јавном окупљању да би се утврдила легалност Ћациленда као јавног скупа.
„Тај закон примењује се у односима легитимне државе према недржавним субјектима као организаторима скупа, и он прописује правила шта може, а шта не. Међутим, ми овде имамо ситуацију да је сама држава организатор скупа, а држава сама над собом не може спровести правила ако не постоје подела власти, независно судство и професионална полиција, а све то данас јасно немамо. Имамо само једног човека и његов картел коме је све у држави потчињено“, каже Кокановић.
Он додаје да на примеру Ћациленда видимо да организатор скупа није чак ни држава, него парадржавна или чак криминална структура, која фактички има снагу не само да некажњено спречи пролаз пешацима кроз Ћациленд, већ и да спречава полицију и тужилаштво да у Ћациленду врше своје државне надлежности, чак спречава посланике да иду у Народну скупштину.
„Ради се, дакле, о окупацији дела територије Републике Србије и то је онда посао за Војску Србије, али ми видимо да је чак и војска потчињена картелу, а криминална структура која Ћацилендом управља је чак и самој војсци забранила да летос на том месту одржи традиционалну промоцију дипломаца Војне академије. Јасно је да је све у држави Србији капитулирало пред Ћацилендом, те не треба гледати у Закон о јавном окупљању, него у већ заборављене доктрине општенародне одбране и друштвене самозаштите или сличне планове и документе који прописују шта се ради када је територија државе окупирана, а држава пред окупатором капитулира“, закључује Кокановић.
