Прочитај ми чланакО неслагању Милорада Додика и Александра Вучића се већ нашироко пише. Додик се све више окреће Западу, повлачи потезе који су наљутили режим СНС, а заузврат он и његови сарадници после више година више нису на листи америчких санкција. На све лошије односе са званичним Београдом указују приче о свађи са Милошем Вучевићем, као и коментари Александра Вулина. Додикова политичка каријера је и даље под знаком питања, али је јасно да Вучићу треба нови човек у РС.
Истичу се сада три имена: Драшко Станивуковић, Јелена Тривић и Синиша Каран. Свако од њих има свој канал према Београду, свој однос према Додику и своје амбиције.
Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке и лидер ПДП-а, већ годинама се описује као политичар са „посебним слухом“ за Београд. Иако је формално опозиционар Додику, његови тонови према Вучићу неретко су помирљиви, чак и хвалоспевни. „Србија је наш стуб, и то не смемо заборавити“, изјавио је раније ове године, додавши да „Српској не требају авантуре, већ стабилност“.
За опозицију у РС, те речи нису случајне. Небојша Вукановић, његов чести критичар, тврди да „Станивуковић прича, а Вучић из њега проговара“, алудирајући да се београдске поруке све чешће филтрирају кроз његов говор.
У практичном смислу, Станивуковић је једини опозициони лидер у РС који има редован контакт са Вучићевим кабинетом. Виђан је у Београду на састанцима затвореног типа, али и на прославама Дана РС у Србији. Његова политика је комбинација грађанске реторике и конзервативне иконографије — што га чини идеалним за Вучићеву формулу „меке опозиције“: млад, медијски видљив, без стварне претње Београду.
Значајно је и то што је Станивуковић основао Покрет „Сигурна Српска“, за који је Небојша Вукановић рекао да је “осмишљен у Београду у српским службама”.
„Вучић жели да контролише власт у РС, па уместо Додика оценио је да је најбоља опција Станивуковић. Оно што Вучић није направио у Србији – Покрет за народ и државу – направио је у РС на челу са Станивуковићем“, указује Вукановић.
Јелена Тривић, бивша ПДП-ова узданица и сада лидерка Народног фронта, себе је профилисала као жестоку критичарку Додика, али и као рационалну саговорницу Београда. „Подржавам политику Вучића“, рекла је отворено за Клиx.ба у јуну 2025. године, додајући да „Србија једина у региону жели да сачува мир и стабилност“.
Тривић је више пута покушала да споји оно што је у РС ријетко спојиво — опозициони став према Додику и лојалност према Београду. У кампањи 2022. чак је најавила одлазак на Вучићев митинг у Београду, што је изазвало оштре коментаре у њеном окружењу.
У интервјуима говори да „Србија, без обзира на политичке разлике, остаје најважнији ослонац за Српску“, док Додика назива „човеком који је уништио кредибилитет односа са Вучићем“.
Тривић јавно истиче своје симпатије према Вучићевој политици, нарочито по питању Косова и економских веза. Београду то прија — посебно сада, када Вучић тражи новог саговорника који би могао ујединити про-српске бираче без Додиковог баласта.
Она је, међутим, и даље рањива унутар опозиције: Вукановић и поједини медији је оптужују да „свој патриотизам мери по Вучићевим стандардима“. Ипак, у Београду је доживљавају као најпоузданију опозиционарку у РС – некога ко би, уз финансијску и медијску подршку, могао постати „женски пандан Вучићу“ у Бањалуци.
Док се Станивуковић и Тривић боре за опозициону доминацију, Синиша Каран је Београду најближи по структури и интересима. Дугогодишњи кадар СНСД-а, бивши министар унутрашњих послова и садашњи министар за научно-технолошки развој РС, Каран је у суштини Додиков системски наследник, али са много мекшом комуникацијом према Србији.
Вучић и Каран се познају годинама, а њихове комуникације иду преко одбрамбеног и безбедносног сектора. Медији су у марту 2023. године забележили састанак Карана и Милоша Вучевића у Бањалуци, где су договорене „нове фазе сарадње у области безбедности и унутрашњих послова“.
У тренутку када је Додик под санкцијама, Каран је постао лице „нормализације“ односа Београда и Бањалуке. Он не мора ни да се додворава Вучићу његова позиција је већ осигурана чињеницом да СНСД и СНС деле интересе у полицијском и обавештајном сектору.
За опозицију, Каран је „Додиков техничар“, али за Београд он је гарант континуитета политике.
