Pročitaj mi članak

Oproštajna turneja Ćićevačkog piromana

0

U danu kada je okončan jedan od najfascinantnijih političkih događaj u modernoj istoriji Srbiji - marš studenata i slobodnih građana od Beograda do Novog Sada - predsednik Vučić održao je svojevrstan "tim bilding", sastanak sa svojim simpatizerima u Varvarinu i Ćićevcu.

У једној тужној травестији нечега што је – да је он други човек и да је ова Србија нека друга Србија – могло да буде омаж Ђинђићевој турнеји „Србија на добром путу“, председник се, суштински, опраштао од своје власти. Тако изгледају ти игрокази последњих дана, одлично сажети у призорима са контрамитинга у Јагодини. Може, међутим, и тужније: председник се јуче у Варварину расправљао са – корисником инвалидске пензије.

„Одговорите и ви и Ана Брнабић каква је то борба за сваког човека, па социјална правда, брига о свима …па јел’ то та социјална правда од 8.750 динара? Ви нама када повећате на тај износ на 11 одсто, то нема ни 900 динара!“, рекао је један од учесника скупа.

„А кад ти је неко повећао пензију 11 одсто? Кад? Реци ми годину: ’75, ’85, ’95, 2005?“, питао је, непосредан каквим га је бог дао, без персирања, председник.

„Нисам ја тад био у пензију“, признао је, шта ће, скрушено човек.

„Е, сад ће да ти дођу па ће да ти повећавају сваке године 11 одсто“, рекао је, пророчки, председник.

Било је ту још занимљивих инсерата, из истог места.

Један од њих десио се у шетњи Варварином, у пратњи министра војног Гашића, својим наводним противником у страначким трвењима – ако је веровати СНС инсајдерима. Да ли јесте или није, нема више ни много везе: њихове информације, ионако, девалвирају из минута у минут.

Једна госпођа пресрела је двојац током шетње и осула паљбу, уосталом карактеристичну за губитнике српске транзиције, овог пакла који траје задњих 30 година отприлике. Госпођа је пребацила министру војном што је градио цркве у којима је на фрескама и његов лик, и питала треба ли њему да се клањају у тој цркви. Госпођа је пуцала а председник се правио да брани свог партијског друга. Госпођа је, ипак, имала последњу реч:

„Око вас има, што се каже, ви сте високи, а имају мали мишићи испод вас и они грицкају полако“, рече грађанка, а председнику се то није баш допало, али је храбро истрпео.

На крају, председник је, препун импресија, очигледно поентирао у Ћићевцу, изјавом која нас враћа у контекст претећег грађанског рата.

„Више ту нема никаквог фолирања, било је около-наоколо, сад је јасно да је држава нападнута и споља и изнутра. Одбранићемо Србију и Србија ће ићи напред“, рекао је он. Искусни пироман, машина за поделе, радикал до своје сржи, поручио нам је да ће заоштравати атмосферу у земљи до последњег дана власти. Мимо те тензије, гледамо једног све ирелевантнијег човека.

Али, до краја отровног.

За крај, отрова и пламена било је и у ноћи између четвртка и петка, док су студенти ноћили у Инђији. Отрован је био онај који је деци (а заправо свеједно је колико година имају, људи су људи), стотинама њих, поручио да морају да спавају на ливади.

У јануару.

Да су говеда путовала од испаше до испаше – нашла би се штала за њих. Ово су били неки слободни људи, па за њих није било заветрине. Поштено. Коректно. Ментално здраво, надасве.

А где је ту пламен? Па, изгледа да је председник општине Инђија, извесни Марко Гашић, имао искуства с тим: горела је крајем 2012. године његова и фирма његовог оца, а обојица су потом и приведени након пожара, због сумњи на превару с осигурањем. Од пожара, дакако.

И тако, негде на том згаришту, симболички се, на крају, зар не, срећу ћићевачки и инђијски паликућа.

Све ће то, кажем, ускоро бити небитно. Али, треба забележити.

Izvor: Nova

Oznake: , , , ,