Premijerni rezultati prevremenih izbora u Republici Srpskoj formalno deluju čisto: Siniša Karan je, po podacima CIK-a, osvojio nešto iznad 50 odsto glasova, uz razliku od oko 12.000 u odnosu na kandidata opozicije Branka Blanušu. Međutim, kada se brojke razlože po opštinama, postaje jasno zašto izborna noć nije smirila političke prilike, već ih dodatno uzburkala.

Suština kontroverze nije u konačnom zbiru, već u geografiji tih glasova — odnosno u nekoliko lokalnih zajednica u kojima su rezultati statistički upadljivo odstupili od ostatka Republike Srpske.

1. Doboj, Zvornik i „čuvena sela na granici“: zona apsolutne dominacije

Podaci CIK-a pokazuju da je Karan u pojedinim selima uz granicu sa Srbijom dobio i do 98 odsto glasova, uz izlaznost koja se kreće i do 70 procenata.

To su mesta poput:

• Snagova

• Jasenice

• Karakaja

• Pađina

• Skočića

• Kiseljaka

U Doboju — tradicionalno najspornijem izbornom području — razlika je 8.882 glasa, u Laktašima 4.884, a u Zvorniku 6.260. Upravo te tri lokalne sredine nose više od ukupne razlike na nivou entiteta.

Ova geografska koncentracija „sigurnih glasova“ predstavlja osnovu zahteva opozicije da se izbori ponavljaju.

2. Ključna tvrdnja opozicije: organizovano kontrolisana područja uz državnu granicu

Nebojša Vukanović, inače najglasniji glas opozicije, tvrdi da:

• rezultati u tim mestima nisu realni,

• da je reč o dugogodišnjem sistemskom modelu kontrola izbornih mesta,

• da je dokaz nemogućnost da neko osvoji 98 odsto glasova u realnim uslovima političkog pluralizma,

• da su „organizovano dovođene pristalice SNS-a iz Srbije“ da glasaju u pograničnim selima.

Poslednje optužbe su politički veoma teške, jer podrazumevaju transnacionalni uticaj na izbore, ali one za sada nisu potkrepljene dokazima.

Ipak, one ne nastaju u praznini — u Doboju i Zvorniku je dugi niz godina primećivan obrazac u kome određena biračka mesta redovno „isporučuju“ gotovo monolitnu podršku vladajućoj stranci.

3. Tri časa kašnjenja — simbolički važan detalj

Na rezultate iz Doboja i Zvornika čekalo se duže od tri sata, što je za opoziciju dodatni signal da se „čiste tereni“ te da se čeka saopštavanje podataka koji treba da prelome izbore.

U postkonfliktnim i duboko podeljenim društvima, vremenska nelogičnost u objavljivanju rezultata uvek podgreva podozrenje.

U ovom slučaju to je bilo ključno.

4. Gradovi koji su „pobegli vladajućoj stranci“

Istovremeno, SNSD je doživeo udare u:

• Banjaluci

• Bijeljini

• Palama

• Prijedoru

• Trebinju

To su gradovi u kojima je podrška stranci Milorada Dodika dugo bila stabilna. Porazi u njima ne umanjuju formalnu pobedu, ali duboko podrivaju percepciju dominacije.

Ovo sugeriše da je urbano stanovništvo RS-a u značajnoj meri prešlo u opozicioni blok, a da se vlast u entitetu sve više oslanja na zatvorene, kontrolisane, demografski homogene sredine.

5. Ko kontroliše izborni proces?

Odgovor na ovo pitanje je ključan za razumevanje reakcije opozicije.

• Zapadni dio RS-a (Banjaluka, Prijedor, Bijeljina) očigledno je preokrenut izbornom dinamikom.

• Istočni, pogranični dio (uz Drinu) ostaje bastion SNSD-a.

Jedan deo javnosti ovo vidi kao političku normalu. Drugi — kao izbornu manipulaciju.

Samo je jasno da se struktura podrške radikalno razišla i da izborni proces u RS-u više nije jedan politički sistem, već dva paralelna univerzuma.

6. Ključna opasnost za Republiku Srpsku: gubitak legitimiteta

Formalna pobeda u izborima nije dovoljna ako:

• polovina stanovništva veruje da je proces bio namešten,

• institucije ne mogu da odgovore na pritužbe,

• a političko tkivo društva se urušava u podele.

Ukoliko se opozicija ne povuče, a CIK ne sprovede kontrolu, sledeći meseci mogu dovesti do:

• pravnog raslojavanja,

• institucionalne krize,

• potpunog gubitka poverenja u izbore kao mehanizam.

To je najveća dugoročna opasnost.

7. Zaključak: ovo nije spor o broju, već o karakteru sistema

Problem izbora u RS nije samo u tome ko je pobedio.

Problem je u tome kako.

Opozicija ukazuje na:

• sistemske nepravilnosti,

• demografske manipulacije,

• „paralelne izborne zone“,

• transgranični uticaj iz Srbije,

• i potpuni raspad izborne kontrole.

S druge strane, vlast insistira da je izborna volja građana „jasno izražena“.

Istina je da je Republika Srpska ušla u fazu u kojoj će se pitanje legitimiteta vlasti postavljati sve dublje i sve češće.

Ovo je više od izborne noći.

Ovo je najava dugog političkog sudara, u kome će se meriti ne samo brojevi, nego i sposobnost društva da izgradi institucije koje će važiti za sve.

Oznake: Dodik, izbori, Karan, krađa glasova, republika srpska izbori