Od koga Ana Brnabić brani Srbiju, to verovatno nikome nije jasno... i kako je brani? Napad je najbolja odbrana i to se polako pretvorilo u standardnu novoradikalsku priču - evo svi nas mrze, vama nije stalo do Vučića.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић у петак је била у Бриселу, а пре самог одласка је рекла да у овај град иде у „офанзиву за одбрану Србије и њених националних интераса“. Пре њеног одласка непрофитна организација Центар за европске политике (ЕПЦ) отказала је брифинг са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић, који је био најављен за 12. септембар у Бриселу, због њених недавних изјава о Европској унији (ЕУ), сазнала је агенција Бета. Руководиоци Центра су одлучили да разговор са Брнабић не буде одржан пошто су се упознали са њеним недавним изјавама о наводној улози ЕУ у подстицању протеста у Србији, рекли су агенцији Бета обавештени саговорници.
Јасно да Ану Брнабић не занима шта је заправо било и бива у Србији, али се зато користи прилика да се у некој врсти очигледне самоодбране, изгрди све и свја, ко год другачије мисли и пита шта има да пита. То је оно што Александра Вучића „сврби“. Да је мало сачувао живце, да се није узбуђивао, вероватно су сви приметили да стално виче, цела би ствар испала нормално. Такве се ствари догађају у целом свету. Мисли се на побуне народа, демонстрације. Зато се и стиче утисак да је реч о нечистој савести, да неко нешто скрива. То је утисак који човек једноставно не може да избегне знајући актере.
Изгледа, међутим, да се Брнабић у свом тренутном својству мало заиграла. Хоће то из тако велике странке и на тако важном месту; хоће, али није паметно. Шта ће из овога испасти то нико живи не зна. То знају њихови спин доктори, који подгревају ову причу о одбрани Србије и мало, мало па обнаваљају моралну панику. Брнабић је изгубљена у преводу својих енигматских замки. Све објашњава језиком који није могуће разумети.
Ана Брнабић је лишена у потпуности осећаја за тактично разликовање између онога што се заправо мисли, али се не говори и онога што се говори иако се стварно не мисли. Нажалост, то је код ње учестала појава у случајевима када ни такта ни мишљења заправо ни нема.
Оно што ју је препоручило јесте изразито оскудна речитост. И као таква постала је изненадни експерт за многа важна питања. Увек је тражила неке поруке у својим говорима, којих нема, како би саопштила нешто што не уме и што не одговара ситуацији. До сада је у потпуности одговарала Вучићу као таква, јер му је то омогућавало да се после њених „случајних брљотина“ појави као победник. (Зло)употреба Ане Брнабић догодиће се очигледно и после Брисела.