Према наводима Маргетића, документ идентификује италијанског грофа Пиетра Арведија д’Емилеи као једног од учесника људских сафарија у Сарајеву. Гроф Арведи, који је преминуо 2006. године, наводно је био добро умрежен у Србији током ратних година. Био је лични пријатељ кључних људи српске Државне безбедности — Јовице Станишића и Френкија Симатовића, а ресор Државне безбедности га је, према непотврђеним информацијама, сматрао особом од посебног значаја.

Маргетић наводи да је Арведи, као страствени и искусни ловац, имао широку мрежу веза у италијанским ловачким круговима и политичким структурама, те да је касније могао бити кључна особа у довођењу италијанских гостију на сафарије у Сарајеву. Према његовим тврдњама, ови гости су преко Војводине и Београда одлазили у лов на људе у опседнутом граду.

Најважнији део Маргетићеве објаве односи се на улогу Александра Вучића. Према документу који цитира, Вучић је у случају грофа Арведија и групе италијанских „ловаца на људе“ имао главну организационо-логистичку улогу. Наводи се да је Вучић био у резервном саставу Државне безбедности Србије и да је из тог ресора био делегиран на послове организовања снајперских сафарија.

Иако ове информације за сада још нису званично потврђене од стране надлежних институција, оне додатно отварају питања о улози Александра Вучића током рата у Босни и Херцеговини. Маргетић истиче да документ из Алексићеве архиве јасно показује Вучићеву активну улогу у организовању и вођењу страних гостију на сафарије у Сарајеву.

Овакве информације, уколико се потврде, могле би имати значајне политичке и правне последице по диктатора Александра Вучића. Нажалост, страни центри моћи могли би да искористе ове податке за додатне услуге од председника Ћацистана, који је спреман на све само да остане на слободи.

(Србин инфо)