У имејлу за имејлом, агенти који траже манекенке широм света слали су извештаје једном неочекиваном саговорнику: Џефрију Епстину, осуђеном сексуалном преступнику који није имао никакву званичну улогу у модној индустрији.
Један агент похвалио се Џефрију Епстину потенцијалном манекенком као „слатком Францускињом“ која би га радо упознала, док је за групу девојака из Скандинавије, старих 16 и 17 година, навео да ће „бити спремне следеће године“.
Други регрутер препоручивао је 19-годишњу Рускињу која је „спремна за путовања“, док је трећи једну младу манекенку описао као „најбољу девојку“.
„Она је поклон који сам планирао да ти дам“, написао је тај регрутер.
Анализа велике количине докумената које је објавило америчко Министарство правде, а коју је спровео ЦНН, открива нове детаље о дубини веза између Епстина и људи из модне индустрије, укључујући руководиоце агенција, администраторе и регрутер
Документи приказују својеврсан узајамно користан однос између осуђеног сексуалног преступника и појединаца из међународне модне индустрије. Епстин је пружао новац, пословне контакте и помоћ при добијању америчких виза, док су му људи из модног света омогућавали приступ младим женама из иностранства – од којих многе данас тврде да их је сексуално злостављао.
Чак и након Епстинове осуде за сексуалне злочине 2008. године, појединци из модне индустрије наставили су да покушавају да покрену пословне подухвате са њим, позивали су га на модне догађаје и допуштали му да буде повезан са њиховим компанијама. Тиме су Епстину давали привид моћног извршног директора који може да одлучује о каријерама манекенки које је, део њих тврди, искоришћавао.
ЦНН је прегледао имејлове који показују да је најмање шест особа из модне индустрије више пута покушавало да повеже регистрованог сексуалног преступника са младим манекенкама. Док су неке поруке садржале сексуалне алузије, друге су деловале као уобичајене професионалне препоруке за моделе. Документи такође показују да је велики број других људи из модне индустрије одржавао пријатељску преписку са Епстином.
Неки од Епстинових сарадника оптужени су за кривична дела, међу њима и Жан-Лик Брунел, француски агент за моделе којег је за злостављање оптужила једна од најпознатијих Епстинових жртава. Брунел је извршио самоубиство у затвору у Паризу након што је 2020. године ухапшен под оптужбама за силовање малолетница. Он је негирао оптужбе.
Други људи из модне индустрије поменути у документима Министарства правде нису оптужени ни за каква кривична дела и тврде да нису знали за Епстинове злочине. Многи наводе да су веровали да је Епстин легитимна фигура у свету моде због његових веза са Лесом Векснером, бившим власником компаније Вицториа’с Сецрет, чијим је финансијама својевремено управља
„Модна индустрија понекад само параван за трговину људима“
Данијел Сиад, професионални регрутер модела који је организовао Епстинове сусрете са више манекенки – укључујући две које су за ЦНН изјавиле да их је Епстин злостављао – рекао је у интервјуу да није имао разлога да верује да су те жене биле угрожене.
Сиад тврди да га је Епстин уверавао да је одговарао за своја кривична дела и да се „тако нешто никада неће догодити ни са једном особом“ коју му он препоручи.
„Никада нисам чуо ни од једне особе коју сам упознао с њим, а која ми се касније јавила, да је имала лоше искуство. Веровао сам да је тај човек професионалац“, рекао је Сиад.
Међутим, документа Министарства правде сугеришу да је Сиад знао да Епстину не препоручује младе жене искључиво због могућности за манекенску каријеру, наводи ЦНН.
У једној поруци из 2018. године написао је да тражи „згодну младу асистенткињу“ за Епстина. Такође му је више пута слао фотографије младих жена које је упознавао током путовања, а неке од тих фотографија приказивале су их у провокативним позама.
Сиад данас каже да је Епстин, гледано из данашње перспективе, био „камелеон“ који га је обмануо.
Према његовим речима, Епстин му је представљен као директор кастинга, а одвојено од тога затражио је помоћ у проналажењу асистенткиње.
Епстинове везе са модном индустријом део су текућих истрага које воде законодавци и органи гоњења, укључујући и кривичну истрагу покренуту ове године у Паризу. У оквиру те истраге разматрају се и информације које се односе на Сиада, изјавио је главни тужилац Париза.
Две бивше манекенке рекле су за ЦНН да су разговарале са истражитељима у Паризу о Сиаду, који негира било какву одговорност.
Активисти сматрају да би те истраге коначно могле да натерају да читава ова индустрија, која је деценијама затварала очи пред сексуалним злостављањем младих манекенки, преузме одговорност.
„У неким случајевима, модна индустрија је само параван за трговину људима. Мислим да се то дешава на највишим нивоима пословног света“, рекла је Сара Зиф, оснивачица организације Модел Аллианце, која се залаже за дубљу истрагу о томе да ли је и на који начин модна индустрија помагала или омогућавала Епстиново злостављање жртава.
„Оствари мој сан“
Много пре него што је Епстин доспео на насловне стране због сексуалних преступа, важио је за загонетног финансијера са једним добро познатим клијентом – Лесом Векснером, малопродајним магнатом који је контролисао Вицториа’с Сецрет и који га је осамдесетих година ангажовао да му помаже у инвестиционим пословима.
Та веза са Векснером, у комбинацији са Епстиновим редовним присуством модним ревијама и његовом склоношћу да се окружује младим манекенкама, додатно је учврстила утисак да је реч о утицајној особи из модне индустрије.
Ипак, Епстин никада није имао никакву званичну функцију у свету моде – чињеницу коју, према наводима ЦНН-а, демантују бројни документи Министарства правде. Они садрже више разговора које су истражитељи водили са амбициозним манекенкама, а које су изјавиле да су их професионални контакти или препоруке других људи довели до Епстина.
Једна од првих оптужби да је Епстин злоупотребљавао своје везе са модном индустријом појавила се у полицијском извештају поднетом у Калифорнији 1997. године. Једна жена рекла је истражитељима да је, када јој је Епстин затражио да се скине, веровала да он може да јој обезбеди место у каталогу компаније за производњу доњег веша.
„Он јој је заправо помогао тако што јој је подигао блузу, подигао сукњу и хватао је за задњицу“, наводи се у извештају.
Локалне власти тада нису подигле оптужницу против Епстина.
Неколико година касније, почетком двехиљадитих, Епстин је намамио једну жену из Јужне Африке у Сједињене Државе обећавајући јој помоћ у покретању манекенске каријере, испричала је она за ЦНН.
„Рекао је да ће остварити мој сан, а претворио га је у проклету ноћну мору“, рекла је Џулијет Брајант, која тврди да ју је Епстин злостављао.
Додала је да јој никада није помогао да добије ниједан манекенски ангажман.
Епстин је успоставио још непосреднију везу са модном индустријом захваљујући пријатељству са Брунелом, француским агентом за моделе, који је годинама излазио и забављао се са Епстином и често користио места у његовом приватном авиону.
Око 2005. године Епстин је Брунелу обезбедио кредитну линију од милион долара (око 870.000 евра), коју је овај искористио за оснивање агенције МЦ2 Модел Манагемент.
Брунел се и раније суочавао са оптужбама да је дрогирао и сексуално злостављао манекенке, али у том тренутку против њега још није била подигнута кривична оптужница и наставио је да ради у модној индустрији.
Нова агенција имала је за циљ да „заступа моделе високе моде у оквиру бутик-агенције“, наводи се у документима.
Међутим, према сведочењима више бивших модела агенције МЦ2 пред америчким Конгресом и у разговорима за медије, Епстин је повремено користио агенцију како би долазио у контакт са младим женама, од којих је неке касније злостављао.
Светлана Пожидајева, манекенка рођена у Русији, радила је широм Европе и понекад зарађивала између 2.000 и 3.000 долара дневно (око 1.700 до 2.600 евра), али се надала да ће направити искорак на америчком тржишту.
Она је за ЦНН изјавила да ју је Данијел Сиад, регрутер са седиштем у Паризу, упознао са Епстином, који јој је обећао да ће јој помоћи да се пробије у Њујорку.
Потписала је уговор са агенцијом МЦ2, али је њена каријера стагнирала, па је понекад добијала само један посао недељно вредан неколико стотина долара.
Потом је, како тврди, постала Епстинова лична асистенткиња.
Каже да је за њега обављала врло мало стварног посла, али да је годинама трпела злостављање.
Према речима Светлане Пожидајеве, агенција МЦ2 наставила је да јој обезбеђује визно спонзорство иако је радила за Епстина – а не као манекенка.
„Знала сам да нисам могла да се запослим нигде другде. Они су знали да радим за њега и наставили су да ми продужавају визу. Дефинитивно је постојао неки договор између њих“, рекла је Пожидајева.
Документи Министарства правде додатно поткрепљују њене тврдње о запослењу. Из имејлова се може закључити да су Епстин и његов рачуновођа разговарали са Брунелом и тадашњим председником агенције МЦ2 Џефом Фулером о Пожидајевој. Рачуновођа јој је касније рекао да контактира Фулера, који није оптужен ни за какво кривично дело, у вези са „продужењем визе“.
Још једна бивша манекенка агенције МЦ2 изјавила је на саслушању у Представничком дому америчког Конгреса у мају да је агенција „контролисала сваки аспект“ њеног живота и да ју је послала у Епстинову кућу након што је регрутована из Узбекистана.
Трећа бивша манекенка МЦ2 рекла је за ЦНН да је тадашње руководство агенције, укључујући Фулера, морало да примети упозоравајуће знаке у вези са Епстином, посебно зато што је, како тврди, Епстин неке од манекенки смештао у стан у Њујорку.
Она наводи да ју је Епстин сексуално узнемиравао средином двехиљадитих година.
У јавности је Фулер настојао да удаљи агенцију МЦ2 од Епстина након што је овај 2008. признао кривицу за подвођење малолетнице проституцији. Та пресуда уследила је након нагодбе која му је омогућила да одслужи само 13 месеци затвора, али га је обавезала да се региструје као сексуални преступник.
Фулер је након Епстиновог првог хапшења изјавио за Неw Yорк Пост да финансијер „нема никакво власништво нити улогу у нашој компанији“.
Међутим, документи показују да се Фулер консултовао са Епстиновим рачуновођом док је компанија покушавала да отплати дугове. У једном имејлу о финансијама Фулер је написао Брунелу да сматра да су „вероватно претерали са искоришћавањем Епстинове услужности“.
У разговору за ЦНН Фулер је нагласио да никада није добио притужбе на Епстина, нити приметио било какве знаке злостављања манекенки које су радиле за МЦ2.
„Никада нисам. Као родитељ две ћерке, и као неко ко је дуго у овом послу, одмах бих напустио компанију да ми је било ко рекао да се нашао у компромитујућој ситуацији“, рекао је Фулер.
Фулер је такође умањио значај Епстинове финансијске подршке за пословање компаније и рекао да није знао да је Епстин наводно покушавао да преко агенције обезбеди визу за Пожидајеву.
„Водио сам одељење за ангажовање модела и заправо нисам имао много контроле. Заиста ми је жао што нико ништа није рекао“, рекао је о својим овлашћењима у МЦ2.ж
Трећа бивша манекенка МЦ2, која тврди да ју је Епстин злостављао, рекла је да јој је таква одбрана тешко прихватљива.
„Можете да затворите очи, али мислим да би њему било веома тешко да не зна шта се дешава“, рекла је манекенка, која је говорила под условом анонимности из страха од последица, мислећи на Фулера.
Након Епстинове осуде на Флориди, имејлови показују да су бројне друге особе из модног света наставиле да одржавају контакт с њим.
„УВЕК ЋУ ТЕ ВОЛЕТИ И БИТИ ТУ ЗА ТЕБЕ“, написала је 2009. године Фејт Кејтс, суоснивачица угледне манекенске агенције Неxт Манагемент.
Кејтс је више пута нудила Епстину различите услуге и помоћ.
Током његовог боравка у затвору на Флориди, Епстин је замолио Кејтс да провери статус радне визе једне жене чије је име уклоњено из јавно објављеног имејла.
„Урадићу то“, одговорила је Кејтс.
Током година које су уследиле, Кејтс је обавештавала Епстина где се налази једна, по свему судећи, манекенка из Летоније, препоручила му је лекара за операцију повећања груди једне особе, набављала му улазнице за модне ревије и проследила му име једне жене након што ју је Епстин замолио да обрати пажњу „на моју нову асистенткињу“.
Имејлови показују да услуге нису ишле само у једном смеру.
Епстин је Кејтс поклонио, како је она описала, „прелепу“ Прада торбу, давао јој пословне савете, позивао је у куповину са тадашњим принцем Ендруом и препоручивао јој манекенке.
„Епстин је био врхунски манипулатор. Људи око њега знали су само оно што је он желео да знају. Госпођа Кејтс била је једна од оних које је Епстин озбиљно довео у заблуду“, изјавио је за ЦНН портпарол Кејтсове, која није оптужена ни за какво кривично дело.
Мрежа широм света
Многе манекенке које тврде да их је Епстин злостављао дошле су у Сједињене Државе из иностранства. Документа Министарства правде додатно расветљавају начин на који је Епстин користио глобалну мрежу модне индустрије, градећи односе са регрутерима ван САД, од којих је неке директно плаћао док су широм света трагали за новим талентима.
„Могу да припремим списак девојака“, написала је Епстину 2013. године жена која се у преписци представљала као Викторија Хаус.
Хаус, која је у имејловима наводила да ради у Паризу и да је проналазила моделе за агенције, укључујући Неxт, више пута је Епстину слала податке о манекенкама у касним тинејџерским годинама или раним двадесетим.
Агенција Неxт саопштила је да Хаус никада није радила за ту компанију као скаут.
„Реците ми ког дана желите да дођем са њом“, написала је Хаус у поруци у којој је поделила информације о манекенки за коју је тврдила да је радила рекламе за доњи веш.
У другом имејлу представила је младу жену за коју је навела да ју је открила четири или пет година раније, када је имала 14 година.
„Веома добра личност, много ми се допада“, написала је Хаус, која није одговорила на захтеве ЦНН-а за коментар и није оптужена ни за какво кривично дело.
Из докумената се не види да ли се Епстин заиста састао са неком од манекенки чије му је податке проследила, али записи показују да јој је слао неколико хиљада долара (неколико хиљада евра) означених као „поклони“.
Још један редован Епстинов саговорник био је Данијел Сиад, регрутер са седиштем у Паризу.
„Молим те пошаљи ми податке о девојкама“, написао је Епстин Сиаду 2014. године.
Сиад му је више пута слао фотографије младих жена које је упознавао током путовања по Европи, северној Африци и Карибима.
Према имејловима, Сиад је раније склопио договор са Брунелом о проналажењу модела за његову агенцију, али је касније почео да прима директне исплате од Епстина, које су током 2010-их достигле десетине хиљада долара (десетине хиљада евра).
Када је Дојче банка означила поједине трансакције између Епстина и Сиада ради додатне провере, Епстинов рачуновођа објаснио је да је реч о плаћању фотографских услуга и зајму.
Упитан о тим уплатама, Сиад је за ЦНН рекао да су представљале хонораре за проналажење модела.
Сиад није само слао фотографије Епстину. Такође је организовао видео-позиве и личне сусрете са младим женама, иако је Епстин неке од његових препорука одбацивао.
„Превише стара“, одговорио је када му је Сиад послао фотографију жене за коју је рекао да има „потенцијал као модел или асистенткиња“.
За друге кандидаткиње Епстин је показивао интересовање.
Пожидајева, бивша манекенка, рекла је да је Сиада упознала у једној манекенској агенцији у Паризу.
Према њеним речима, управо су Епстинов привидни утицај и његове дубоке везе у модној индустрији са људима попут Сиада допринели томе да му верује.
„Имао је читаву армију скаута за моделе, фотографа и власника манекенских агенција. Изградио је читав један систем“, рекла је она.
Документи Министарства правде показују да је Сиад доспео у фокус федералних истражних органа, иако против њега није подигнута оптужница. У једном документу наводи се да га је Брунел означио као Епстиновог „регрутера“.
У интервјуу за ЦНН, који је дао у канцеларији свог адвоката у Паризу, Сиад је одлучно негирао да је у време када је Епстину препоручивао жене знао било шта о његовом злостављању.
„Не знам ништа о његовом приватном животу“, рекао је.
„Веома касно сам схватио да је тај човек изузетно опасан, Сада, када знам шта је радио и какво је чудовиште био, немам речи. Потпуно сам сломљен“, рекао је Сиад, додајући да жали што је икада упознао Епстина.
Истраге се настављају
Након објављивања Епстинових докумената, неке од његових најближих веза у модној индустрији нашле су се под новим притиском, док манекенке и преживеле жртве захтевају одговорност и додатне реформе у тој индустрији.
Кејтс је крајем прошле године објавила да се повлачи из агенције Неxт, управо у време када је влада почела да објављује Епстинове имејлове.
У саопштењу о одласку навела је свој рад у једној фондацији и истакла да жели да се „повуче како би могла више да доприноси другима“.
Њена бивша компанија Неxт саопштила је да руководство није знало за њен однос са Епстином. Ипак, документи показују да је један од суоснивача компаније размењивао имејлове и разговарао са Епстиновим рачуновођом о пословним питањима, као и да је Епстин учествовао у једном телефонском разговору са рачуновођом који је радио за агенцију Неxт.
Из компаније Неxт навели су за ЦНН да тај суоснивач никада није упознао нити комуницирао са Епстином и да није знао да је поменути рачуновођа радио за њега.
Иако руководство Министарства правде настоји да стави тачку на случај Епстин, власти у другим јурисдикцијама у којима је он имао контакте са модном индустријом настављају истраге.
Портпарол тужилаштва у Паризу потврдио је да је истрага и даље у току.
Еба Карлсон, бивша манекенка, рекла је за ЦНН да је у фебруару поднела пријаву полицији у Паризу у којој Сиада оптужује за силовање и трговину људима.
Навела је да је касније и лично разговарала са истражитељима.
„Сада чекам да француско правосуђе уради свој посао“, рекла је она и додала: „Предуго чекамо.“
Упитан о оптужбама Ебе Карлсон, Сиад је рекао да је се не сећа.
„Никада у животу нисам злостављао ниједну манекенку“, изјавио је.
Жилијет, бивша француска манекенка која је замолила да јој се презиме не објављује због заштите приватности, рекла је за ЦНН да је и она разговарала са истражитељима у Паризу о свом искуству.
Наводи да је Сиада упознала у Француској 2004. године и да ју је он потом упутио на Епстина у Њујорку.
Тврди да ју је Епстин током једног састанка сексуално узнемиравао додирујући је по телу, док јој је говорио да мора да доведе линију у ред како би је представио манекенским агенцијама.
У међувремену јој је, како наводи, нудио послове пратње.
Гледајући уназад, Жилијет каже да је модна индустрија морала јасно да препозна Епстина као предатора и да га заустави, али истиче да он није био једини злостављач у том свету.
„Епстин је био само једна од опасности са којима сам се суочавала“, рекла је она.
Извор: Н1, ЦНН
