Добро јутро, Србијо! Данас је среда, 25. март 2026. године.
У којој не урличу сирене, као пре тачно 27 година, да нас обавесте да са неба стиже Милосрдни анђео да нас са бомбама помилује; али сирене и даље урличу због Милосрдног анђела, који и даље би да бомбама загрли милује човечанство, док последњег човека на Земљи не загрли.
У име мира ратују са нама они који би да владају над нама. Наше постојање је за њих казна све док не буду у стању да нас толико понизе и смање, да више не будемо не само у њиховом у оку већ и у срцима. Мир је зато за њих увек борба за опстанак, а рат је оно што их ослобађа – тек онда када буду све нас ставили у своје затворе или нас збрисали са земље, тек тада ће се осетити потпуно слободни, барем су то убеђени целим својим бићем.
И зато не треба се чудити зашто су њихове, мисли, речи и поступци глуви за наше потребе, жеље и осећања; и зашто ће увек за њих бити глуви. Буквално њихова срца су неспособна да нас икада виде све док не буде и њих помиловао Милосрдни анђео, а тада ће закукати, тако гласно да их цео свет чује, но, нажалост, дотле ће свет због њихових бомби већ толико оглувети, да неће ни приметити да су и уста отворили – њихов ће урлик бити само њихов.
