Прочитај ми чланакНакон изборног пораза Виктора Орбана, постаје све извесније да МОЛ неће преузети руски удео у Нафтној индустрији Србије. Тешко је замислити да ће руска страна препуштати позиције некоме са ким нема изграђен јасан партнерски однос, а са новом влашћу у Мађарској га дефинитивно немају. Истовремено, победник тамошњих избора, Петер Мађар, у својим првим обраћањима најавио је ревизију свих послова који су се са Русијом обављали у сектору енергетике. Такође је најавио и национализацију делова МОЛ-а које је Орбан пребацивао на фондације како би имао већу контролу, закључује колумноиста Магазина Таблод др дипл. инг. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета Србије
Дакле, што се тиче руско-мађарских односа, њих ће у наредном периоду карактерисати велико неповерење, арбитраже, ревизије и тешки преговори о будућности. У таквом амбијенту било какви нови пројекти су нереални, јер ће и они стари бити под лупом. Још један аргумент у прилог овој мојој претпоставци јесте и то што је бивши министар спољних послова Мађарске, Петер Сијарто, био један од кључних људи који су договарали посао, а имајући у виду тешке оптужбе које иду на његов рачун, сумњам да ће посао који је он водио бити настављен.
Зна све ово и Александар Вучић, али је ипак дао изјаву како очекује да ће МОЛ купити руски удео у НИС-у. Могуће је да је такву изјаву дао како би покушао да омекша Мађара, јер му никако не одговара да се покрену истраге о злоупотреби европских фондова и ЕБРД кредита које су он и Орбан користили. Ипак, мислим да је извесније да је само куповао време како би могла да се припреми нова игра око Нафтне индустрије Србије.
Наиме, у пословним круговима који се баве сектором енергетике може се чути како Вучићеви емисари у Америци траже погодан инвестициони фонд који би прихватио куповину руског удела у Нафтној индустрији Србије. У том погледу најактивнији је Марко Ђурић, који има задатак да у читаву проблематику активно укључи тзв. „јеврејски лоби“. Све то се уклапа у генерални тренд претварања Србије у „Израел на Балкану“.
Отуда и недавна Вучићева порука да му је жао што из Београда за Тел Авив не лети више транспортних авиона са муницијом и другом војном техником. А и то ће се извесно постићи када буде прорадила најављена заједничка српско-израелска фабрика војних дронова.
У међувремену, браћа Вучић су од краја 2025. године покренула опсежну операцију исисавања новца из НИС-а. Идеја им је да се узме што више и да се за то окриве Руси, за које су рачунали да одлазе. Шема је следећа: координатори СНС-а за оне делове Србије где има нафте (Банат, Бачка и Браничево) убацили су лојалне грађевинске фирме у послове санације терена око бушотина. То је ишло преко руководилаца у НИС-у које је именовала Влада Републике Србије на основу власничког удела који држава тамо има.
Од децембра 2025, када је кулминирала криза са америчким санкцијама, нагло је повећан број ангажованих радних машина којима се пишу радни сати, док оне стоје у месту. Често се на бушотине довозе и неисправни камиони и булдожери, а наплаћује се као да су дневно били ангажовани чак и по 23 сата. На овај начин је из компаније исисано више десетина милиона евра у свега неколико месеци.
Попут дављеника који се хвата за сламку, тако се и Вучић хвата за Израел како би имао било какву реалну везу са светом. Уз то се нада политичкој, па и физичкој заштити, и за то не пита шта кошта. Спреман је да преда још неки национални интерес, природно добро или државну имовину.
Но, проблем му сада опет праве Руси, који у новим околностима не желе да напусте тржиште Србије, тако да се нови круг кризе може очекивати релативно брзо. Отуда је веома важно да се тема Нафтне индустрије Србије постави на сам врх приоритета читаве опозиционе јавности. Поновићу и позив студентима да се укључе и снагом свог ауторитета помогну да сви рефлектори буду усмерени на ову тему.
Судбина Вучићевог режима, али и судбина Србије, ломиће се на теми енергетике, а НИС је високо на листи по значају. Ако власт буде успела да кроз неку акробатику руски удео пребаци на неки амерички инвестициони фонд, а да притом у операцију буде укључен и „јеврејски лоби“, плашим се да би то могла бити формула Вучићевог политичког преживљавања. А такав кошмарни сценарио верујем да нико нормалан не може да пожели.
Зато – у памет!
Др инж. Мирослав Паровић
Народни слободарски покрет
