Pročitaj mi članakNačelnik beogradske policije Veselin Milić je organizovao mirovne pregovore između dvojice kriminogenih naprednjaka u restoranu „27“, čiji je nezvanični vlasnik Andrej Vučić.
Saša Vuković je ubio Aleksandra Nešovića (najnovija saznanja ističu da je zapravo pucao Milić), s kojim se posvađao oko jednog placa. Milić je pomogao ubici da ukloni telo, koje je izbačeno i zapaljeno pored auto-puta kod Šimanovaca.
Policija i tužilaštvo su dva dana ćutali, kao da se ništa nije desilo. Tek kad je Miloš Medenica, Crnogorac u bekstvu, objavio detalje kobnog događaja (u poslednjem obraćanju Medenica je otkrio da je pucao Milić, prim. Srbin info), Ivica Dačić je podneo ostavku na mesto ministra policije. Posle Vučićevih pretnji, Dačić je odustao od ostavke. Milić je iza rešetaka, a ova smrtonosna afera će ubrzati i Vučićev odlazak u ćeliju.
Za ovih četrnaest godina vladavine, kartel Aleksandra Vučića je izvršio nekoliko masovnih ubistava: sedam žrtava u helikopteru, osam rudara u Aleksincu, devetoro đaka i školski čuvar u „Ribnikaru“, dvanaestero omladinaca je izrešetano u Duboni i Malom Orašju, šesnaest smrskano pod novosadskom nadstrešnicom, dvadesetak zaklano i raskomadano u Ritopeku… Izvršen je i genocid nad penzionerima u vreme pandemije, kao i bezbroj pojedinačnih likvidacija. Tragovi svakog od tih zločina vukli su prema Vučiću. Isti je slučaj i sa ubistvom u restoranu „27“, koje se pretvorilo u aferu, koja će oboriti naprednjački kartel sa vlasti.
Hronologija užasa izgleda ovako: U utorak, 12. maja, šef beogradske policije Vesko Milić poziva pripadnika tzv. Kekinog klana Aleksandra Nešovića, zvanog Baja, na sastanak u restoran „27“ u elitnom beogradskom naselju Senjak. Oko 23 sata, Nešović dolazi u restoran, gde ga, uz Milića, dočekuje Sašu Vukovića, zvanog Boske, kriminogenim biznismenom s kojim ima neraščišćene račune. Posle kraće svađe, Boske ubija Baju sa dva metka. Policijski pukovnik Milić i trojica članova njegovog obezbeđenja pomažu Bosketu i njegovim kriminalcima da uklone leš i prikriju dokaze. Mrtvo telo izbacuju uz auto-put kod Šimanovaca, polivaju ga benzinom i spaljuju. Sutradan, 13. maja, supruga Aleksandra Nešovića prijavljuje policiji njegov nestanak. Istog dana, premijer Đuro Macut dolazi na ručak u restoran „27“ i seda baš za sto za kojim je 12 sati ranije izvršeno ubistvo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ne obaveštava javnost ni o prijavi nestanka, ni o ubistvu. Ćute i režimski mediji. U četvrtak, 14. maja, oko podneva, Vučićev lojalista dobija naređenje da automobilom uleti među studente i građane, koji su pred Pravnim fakultetom odavali počast poginulima pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Tom prilikom teško je povređen devedesetogodišnji građanin.
Vučić je nameravao da ovim pokušajem ubistva skrene pažnju javnosti sa ubistva u restoranu „27“, o kome su počele da kolaju prve vesti na društvenim mrežama.
Šta se desilo, objavio je Miloš Medenica, sin Vesne Medenice, bivše predsednice Vrhovnog suda Crne Gore, koji se nalazi u bekstvu. „U restoranu ’27’ na Senjaku, koji je u vlasništvu Andreja Vučića, na očigled osoblja i gostiju, desilo se teško ubistvo.
Načelnik beogradske policije Veselin Milić pozvao je ćaci-kriminalca Aleksandra Nešovića, zvanog Baja, koji je skupljao ljude radi prebijanja studenata, da dođe da popiju piće. Po ulasku u restoran, Baja zatiče Milića sa SNS tajkunom Sašom Vukovićem, poznatijim kao Boske. Baja se obraća Miliću sa rečima: ‘Što me zoveš da sedim sa ovom pičkom?‘ Zatim dolazi do svađe i Boske, ispred prvog čoveka beogradske policije, vadi pištolj i u Baju ispaljuje dva projektila u predelu stomaka i ubija ga (Medenica ističe da je zapravo pucao Milić, prim. Srbin info).
Boske sa Milićem i pripadnikom obezbeđenja iznosi mrtvog čoveka i uklanjaju tragove na očigled drugih ljudi koji su boravili u SNS lokalu. Nesrećnog Nešovića ubacuju u vozilo, udaljavaju se sa lica mesta, a potom leš izbacuju pored auto-puta.
SNS mafija, na čelu sa braćom Vučić i njima odanim ljudima koji kontrolišu službu, dva dana fingiraju tragove i prave dogovore kako da smanje štetu. Uviđaj je izvršen tek u četvrtak, kad su uklonjeni svi materijalni tragovi. Pao je dogovor sa načelnikom Milićem, koji je pozvao Bosketa i njegovog člana obezbeđenja da se predaju. Potom je dogovoreno hapšenje Veselina Milića, kako bi zadovoljili javnost. O svemu tome se ćuti jer Milić mnogo toga zna o Vučiću i SNS mafiji“, opisao je Medenica šta se dogodilo i najavio šta će se dogoditi.
Kad je taj snimak objavljen na društvenim mrežama, ministar policije Ivica Dačić je pozvao Aleksandra Vučića i rekao mu da „nema veze sa ovim slučajem, ne želi da preuzme odgovornost i zato podnosi ostavku i povlači se iz politike“. Kad mu je zapretio da će uništiti „i njega i njegovog sina Luku“, Dačić je odustao od ostavke.
U petak, 15. maja, uhapšeni su Boske Vuković, njegova supruga i telohranitelj, Veselin Milić i trojica policajaca iz njegovog obezbeđenja, navodni vlasnik restorana „27“ Nenad Lukić i konobar. Tužilašvo je demantovalo objavu Miroslava Aleksića, u kojoj se navodi da je uhapšen i Stanko Veljović, sin Milorada Veljovića, bivšeg direktora policije i specijalnog savetnika za bezbednost Aleksandra Vučića. Iako su pronađeni ostaci spaljenog tela Baje Nešovića, policija i tužilaštvo su saopštili da se on i dalje vodi kao „nestalo lice“. Vučić je, navodno zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, otkazao učešće na Biznis samitu, koji je zakazan za 15. maj u „Ložionici“, a na kome je trebalo da učestvuju Đuro Macut, Siniša Mali, Dubravka Đedović Handanović i Mohamed Alabar.
Vučiću je pozlilo kad je shvatio da mu je propao plan da ubistvo Aleksandra Nešovića sakrije od javnosti. Reprizu posthumnog ćutanja o smrti Vladimira Cvijana upropastio je Miloš Medenica. Od 28. januara ove godine, kada mu je izrečena prvostepena presuda, kojom je osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe i drugih krivičnih dela, Medenica se nalazi u bekstvu. Podgorički političari i novinari su nagađali da se skriva u Srbiji, odakle često objavljuje video snimke u kojima iznosi optužbe na račun aktelne vlasti u Crnoj Gori. Objavom o ubistvu u restoranu „27“, Medenica je izazvao haos i paniku kod braće Vučić. Do danas nije otkriveno ko mu je dao tačne i detaljne informacije o tom zločinu, pa ni ko ga i gde skriva. Direktor BIA, Vladimir Orlić, obavestio je Vučića da interna istraga nije dala rezultata, nije otkriveno da li neko iz službe servisira Medenicu.
Da bi sakrio svoje tragove u ovoj smrtonosnoj aferi, Vučić je odlučio da žrtvuje Milića. Njihova dugogodišnja saradnja je obeležena turbulencijama, koje su često pretile da izmaknu kontroli. U početku, odmah po preuzimanju vlasti, Vučić je rukovođenje policijom poverio Miliću. Policajac Goran Stamenković, koji je osuđen za rušenje u Savamali, tvrdi da mu je lično
Vesko Milić je naredio da ne šalje patrole na teren i ne odgovara na pozive građana, koji su videli šta se dešava. U leto 2014, tokom gej parade, kad je Andrej Vučić nasrnuo na kordon Žandarmerije, pa dobio batine, prvi mu je u pomoć pritekao Milić. I kasnije, kad je naprednjački kartel zagospodario Srbijom, Milić je kanalisao policijske akcije u smeru koji je odredio Vučić.
Kako je to izgledalo vidi se na primeru inspektora Dejana Jovića. Osim ubistava u klasičnim mafijaškim obračunima, Jović je vodio istrage nekoliko najznačajnijih slučajeva: ubistvo pevačice Jelene Marjanović, smrt Vladimira Cvijana, kao i likvidacije Dragoslava Miše Ognjanovića, advokata Luke Bojovića, i Dragoslava Miloradovića Galeta, kuma Luke Bojovića. U tom periodu, Jović se posebno zamerio Vučićevom klanu, koji su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković. Problemi su počeli kad je Jović otkrio da su oni odgovorni za demoliranje kluba „Komitet“ u Beton hali i, još važnije, da su izvršili ubistvo Vlastimira Miloševića u Ulici Džordža Vašingtona.
Tadašnji vrh policije – Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović, Dejan Milenković i Veselin Milić – kompromitovao je dokaze koje je prikupio Jović, pa su Belivuk i Miljković mogli da nastave sa pokoljem, koji su vršili u Ritopeku. Kad se tome doda da je Jović vodio istragu ubistva njihovog vođe Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, jasno je da se našao na Vučićevoj crnoj listi.
Milić je predvodio hajku na Jovića. Montirao je optužnicu protiv njega za trgovinu uticajem u jednom slučaju porodičnog nasilja. Posle 30 dana u pritvoru i višemesečnog sudskog postupka, Jović je pravosnažno oslobođen optužbi. Iako je, posle izricanja presude, trebalo da bude vraćen na svoje radno mesto zamenika načelnika Odeljenja za krvne i seksualne delikte, Milić ga je prebacio u Odeljenje za strance. Unutar MUP-a, disciplinski postupak protiv Jovića je vodio Dejan Bojović, koji je, pre nekoliko dana, posle hapšenja Veselina Milića postavljen za vršioca dužnosti načelnika Policijske uprave Beograd. Problem sa Dejanom Jovićem je rešen u vreme pandemije Kovida 19, 2020. godine, kada je umro pod nerazjašnjenim okolnostima.
U avgustu 2018. godine, Milić je iz gradske policije prebačen na funkciju savetnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala. Vučić ga je tada opisao u superlativima: „Veselin Milić je mlad, ozbiljan i odgovoran čovek. Još mnogo važnog posla i velikih izazova je pred njim. Uveren sam da ćemo imati odličnu saradnju i u okviru poslova iz nadležnosti Kabineta predsednika Republike.“ Tri godine kasnije, na Vidovdan 2021, Vučić je odlikovao Milića zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.
Uporedo sa tim predstavama za javnost, iza scene je stalno dolazilo do trenja između njih dvojice. Uticaj u policiji, Milić je upotpunio vezama sa kriminalnim gangovima i najmoćnijim naprednjačkim tajkunima.
Vremenom, policajac sa oko 1.700 evra mesečne plate postao je zvanični i nezvanični vlasnik poslovne imperije. U novoj, nelegalno podignutoj luksuznoj zgradi na Dedinju kupio je dva stana, za sebe od 195, a za tasta od 213 kvadrata, ukupne vrednosti od oko dva i po miliona evra. Mediji su otkrili da je Milić „tihi partner“ sa velikih vlasničkim udelom u hotelu „Amsterdam“ na Zelenom vencu, kao i u još nekoliko ugostiteljskih objekata širom Beograda.
Za Milića je nedavno objavljeno da je većinski vlasnik kompanije Concord West, koja ima ugovor sa EXPO vredan 250 miliona evra. Takođe, imao je blisku poslovnu saradnju sa Stojanom Vujkom i Ivanom Bošnjakom, zvaničnim vlasnicima kompanije Milenijum Tim.
Penzionisa
Međutim, postoje i informacije, koje su kriminalci razmenjivali preko Sky aplikacije, u kojima se opisuje kako je došlo do razlaza tog partnerstva. Miloš Pandrc, saradnik Darka Šarića, 2020. godine je poslao poruku u kojoj se navodi kako je Milićevo napredovanje u policiji sprečavao Veselinović: „Andrej (Vučić) lobira da Vesku (Miliću) ne daju da bude direktor policije, već da bude samo za Beograd, jer je Ćelavi (Veslinović) bio kod Andreja kome je rekao da im više neće ništa da pomaže oko izbora ukoliko Vesko bude vraćen na neku poziciju“.
Posle svega, Milić je osumnjičen za krivična dela „neprijavljivanje krivičnog dela i izvršioca“ i „Pomoć izvršiocu posle izvršenog krivičnog dela“. Vučić ga je smestio iza rešetaka i targetovao kao kriminalca, koga je vlast konačno raskrinkala i oterala iz MUP-a. Hiljade naprednjačkih botova po društvenim mreža šire upravo taj narativ: „Sad se vidi da neće biti zaštićen nijedan kriminalac, bravo za Vučića i SNS“.
Osim Milića, Vučić je naredio da se odgovornost prebaci i na somelijera Nenada Lukića, navodnog vlasnika restorana „27“. Lukić je vlasnik firme „Barža“, u čijim prostorijama u Istarskoj ulici na Senjaku se nalazi taj restoran. Međutim, u zvaničnim registrima, kao i u izveštajima o poslovanju „Barže“ ne postoji restoran „27“. To ukazuje da je pravi, iako nezvanični vlasnik Andrej Vučić.
Kad bi tužilaštvo na profesionalan način vodilo istragu ubistva u tom restoranu, trebalo bi da proveri informacije o tome kako je upravo Andrej Vučić zahtevao od Veselina Milića da organizuje sastanak Nešovića i Vukovića. Obojica – ubijeni i ubica – su obavljali najprljavije poslove za naprednjački kartel, učestvovali su u podmićivanju i prisiljavanju da se glasa za Vučića, naređivali svojim kriminalcima da tuku studente i pobunjene građane, davali provizije „velikom šefu“ od poslova koji su im nameštani…
Nešović i Vuković su doskora bili u prijateljskim odnosima, koji su se poremetili pre godinu dana, posle svađe oko jednog placa. Sukob je eskalirao do te mere da je pre četiri meseca pokušan atentat na Nešovića. Policija je tada sprečila njegovo ubistvo i uhapsila jednog Šveđanina i njegovu saradnicu iz Južnoafričke Republike. Međutim, drugi atentat, u prisustvu načelnika policije, u potpunosti je uspeo.
Ovo „malo ubistvo među prijateljima“ razotkrilo je sve detalje monstruozne sprege vlasti, pravosuđa, policije i kriminala. Što god preduzimao Vučićev krizni štab, kontrola štete nije moguća. Prvi će štetu pretrpeti Milić, kad ga u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora dočekaju stotine poverilaca, kojima duguje novac, poslove i godine života na slobodi. Ista vrsta suočavanja sa žrtvama svojih prevara čeka i Vučića.
Koliko god se trudio, on ne može da izbriše tragove koji ga povezuju sa učesnicima u ovom zločinu. Iza Milića su ostali snimci na sigurnosnim kamerama i pedesetak očevidaca, pa i čaure, peškiri kojima je brisana krv i telefon ubijenog Nešovića, koje je policija pronašla u kontejneru, tri metra od ulaza u restoran „27“.
Tako iza Vučića ostaju loše prikriveni dokazi brojnih zločina, uključujući i ovaj, koji je označio prelomnu tačku, posle koje naprednjački kartel više ne može da opstane na vlasti.
