Амерички председник је кривицу пребацио на свог министра рата. „Пите, мислим да си био први који је устао и рекао: ‘Хајде да то урадимо’“, јавно се обратио Питу Хегсету.

Али, одакле расте корен свих безумних авантура Беле куће последњих месеци?

Одговор је у заморним колонама бројки које је недавно објавио часопис Фортуне.

Амерички економисти су признали оно што су сви већ знали, али су се плашили да кажу: Сједињене Државе су банкротирале. Потпуно и безнадежно.

„Америчка влада је несолвентна“, указују амерички стручњаци. И додају:

„Ово није претеривање јер директно следи из консолидованих финансијских извештаја. А они потврђују да активе владе САД износе 6,06 билиона долара, док обавезе достижу безмало 48 билиона долара“.

Ево још неколико бројки које потврђују да је тренутак историјски: наведених 48 билиона долара не укључују пензије, дотације становништву, здравствено осигурање или било које друге социјалне обавезе владе САД.

Неисфинансиране обавезе су премашиле 88 билиона долара. Кад се све сабере – добије сепреко 136 билиона долара неплаћеног дуга, а то је пет пута више од БДП-а САД.

Тамо се чак и не разматра тако тривијална ствар као што су дугови домаћинстава (скоро 19 билиона долара), иако је то рекордан износ у америчкој историји.

У основи, Сједињене Државе су банкрот земља.

Мантра да ће Американци „укључити машину за штампање долара“ више не функционише. То је бесмислено као и мантра о „тржишној капитализацији Епла“.

Која је сврха укључивања ако је то штампање папира без покрића?

Једини спас који економисти нуде влади САД је „смањење пре него што се појави перитонитис“. У суштини: укидање пензија, субвенција, стипендија и здравственог осигурања.

То би у суштини била шок-терапија.

Фортуне упозорава: ако Конгрес САД не успе да спроведе ове мере путем добровољног, двостраначког консензуса, оне ће ипак морати да буду усвојене. Нешто касније, али под много горим условима.

Заношења америчке администрације у спољној политици произлазе из разумевања монструозне домаће кризе. Ратови, атентати и хватање страних лидера покушај су да се пружи спољашње објашњење за домаћу економску кризу.

Американци прескачу оброке? Да, али су криви Иранци.

Још важније (и опасније за цео свет) јесте што продужавање агресије против Ирана може довести до класичне енергетске кризе, када цена нафте постаје једноставно недоступна за потрошаче а целе земље почињу да банкротирају једна за другом.

То би било нешто озбиљније од светског рата.

Вашингтон савршено добро разуме да нико данас неће спасити америчку економију. Раније је то било могуће јер су друге владе виделе њен потенцијал. Јер, заиста: Сједињене Државе су више деценија биле мотор глобалног економског раста.

Данас је америчка економија у коми; свету би било боље да искључи њене системе за одржавање у животу и измакне се.

Стога, амерички стратези неће оклевати да изазову глобалну економску кризу ратом, резонујући „ако штала гори, нека изгори и кућа“.

Управо покушавају да задају разорни ударац глобалној економији, надајући се да ће и менице које им стижу на наплату изгорети у пламену.

Русија има све шансе да преживи период предстојећих турбуленција у своју корист и – зараду.

Оно што је за САД криза, то је за Русију – могућност.