Pročitaj mi članak

Nešto će se opasno desiti: Strane diplomate napustile Ukrajinu

0

Ukrajinska situacija se dodatno komplikuje nakon što su diplomate iz brojnih zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Kinu, Nemačku i Francusku, napustile zemlju.

Информацију о масовном одласку дипломата објавио је познати украјински блогер Анатолиј Шариј на свом Телеграм каналу.

Он је истакао да су запослени у амбасадама ових земаља већ напустили Украјину, док су неки од њих отишли у своје матичне државе, а већина се тренутно налази у Пољској.

Шариј је у својој објави додао да су поред дипломата из поменутих земаља, Украјину напустили и представници Холандије, Белгије, Кине и скандинавских држава.

Овај масовни егзодус дипломата изазвао је озбиљне спекулације и забринутост, како међу украјинским грађанима, тако и у међународној јавности.

Позадина евакуације дипломата

Овај корак страних земаља долази у тренутку када су тензије између Русије и Украјине достигле нову фазу ескалације. Према информацијама из украјинских извора, одлазак дипломата повезује се с потенцијалном претњом од руског ракетног напада, укључујући употребу најновије хиперсоничне интерконтиненталне ракете „Орешник“.

Наводно, управо страх од оваквог сценарија натерао је стране амбасаде да повуку своје особље из Украјине.

Подсећамо, „Орешник“ је руска хиперсонична интерконтинентална балистичка ракета с дометом од 5500 километара, која је способна да носи више независних нуклеарних бојевих глава.

Овај систем представља озбиљну претњу због своје брзине и прецизности, а Русија је јасно ставила до знања да ће га употребити у случају агресије НАТО-а. Такве изјаве изазивају додатни немир у међународним односима.

Утицај на унутрашњу политику Украјине

Унутрашњи политички процеси у Украјини такође су погођени овим догађајима. Како преносе украјински извори, руководство Врховне раде (украјинског парламента) одлучило је да ограничи рад секретаријата парламентарних комитета и откаже планиране седнице.

Одлука о отказивању последње седнице парламента донета је због, како се тврди, непосредне претње ракетног напада.

На поменутој седници, посланици су требало да одрже такозвани „парламентарни сат“, али је из безбедносних разлога одлучено да се следећа седница одложи до децембра. Ово ограничавање рада парламента додатно отежава доношење кључних одлука у земљи која се већ налази у ванредној ситуацији.

Шира геополитичка слика

Масовни одлазак дипломата указује на то да су међународни актери свесни растуће нестабилности у Украјини. Ситуација се може посматрати и кроз призму глобалних односа, где се напетости између НАТО-а и Русије не смирују.

Колективни Запад је у последње две године интензивно подржавао Украјину финансијски и војно, док Русија одговара унапређивањем свог војног арсенала, укључујући развој хиперсоничних оружја попут „Орешника“, „Авангарда“ и „Кинжала“.

У том контексту, одлазак дипломата из Украјине може се протумачити као сигнал припрема за потенцијално интензивирање конфликта. Многи аналитичари сматрају да је повлачење особља амбасада превентивна мера како би се избегли губици у случају ескалације сукоба.

Последице по Украјину

За Украјину, одлазак страних дипломата представља додатни изазов у ионако сложеној ситуацији. Поред директног утицаја на међународну подршку, овај потез шаље сигнал инвеститорима и грађанима о погоршању безбедносне ситуације.

Неки украјински медији спекулишу да би овакви потези могли дестабилизовати и унутрашње прилике у земљи, јер је поверење у способност власти да осигура безбедност додатно пољуљано.

Такође, изостанак страних дипломата отежава директну комуникацију с партнерима који су кључни за економски и политички опстанак Украјине.

Знак озбиљне забринутости

Одлазак страних дипломата из Украјине знак је озбиљне забринутости међународне заједнице због тренутне ситуације у земљи.

Иако власти у Кијеву покушавају да умање значај овог потеза, чињеница да се повлаче амбасаде кључних партнера, попут САД и Велике Британије, указује на растући страх од могуће ескалације сукоба.

Истовремено, руски развој хиперсоничних система оружја, попут „Орешника“, ствара додатни притисак на Украјину и њене западне савезнике.

Уколико ситуација настави да се погоршава, могуће је да ће се и друге земље одлучити на сличне кораке, што би додатно изоловало Украјину на међународној сцени.