Прочитај ми чланакУ Немачкој пиротехника сме да се продаје само три радна дана пре Нове године. Потражња је огромна, али има и оних који желе забрану приватног ватромета.
Полиција је у немачкој покрајини Тирингији у ноћи са 28. на 29. децембар изашла на терен због пријаве да је наводно у току провала у један супермаркет. Али радило се само о младићима који су, опремљени ћебадима и топлим чајем, чекали отварање продавнице. Наиме, овог понедељка започела продаја новогодишњег ватромета. У Немачкој он сме да се продаје одраслим особама старијим од 18 година само задња три радна дана до 31. децембра.
Упркос хладноћи и мраку широм Немачке поновно су се, већ на почетку продаје, формирали дугачки редови. Полице у продавницама брзо су се испразниле. Тражена роба носи називе попут „Отровни патуљак“, „Хистериа“ или „Сила урагана“. Реч је о пиротехничким средствима у великим и малим, шареним картонским кутијама и са фитиљем. Кад се он запали, кутије и њихов садржај полете у ваздух. Барут узрокује гласну експлозију, а метални прах и друге додане хемикалије стварају шарене ефекте, пише Дојче веле.
Само мањина пуца петардама
Паљење ватромета у новогодишњој ноћи у Немачкој има дугу традицију. За произвођаче је то одличан посао. Савез пиротехничке индустрије (ВПИ) наводи да је 2024. године остварио промет од 197 милиона евра. То је нови рекорд – након 180 милиона евра годину дана раније. Савез за ову 2025. годину очекује десет до 15 одсто више пиротехничких производа у продаји.
Притом само 22 одсто грађана у Немачкој жели да дочека Нову годину уз сопствени ватромет – а чак 74 одсто њих то не жели. То су подаци из репрезентативне анкете института за истраживање јавног мњења Цивеy, спроведене међу 2.500 особа старијих од 18 година. Анкету је наручио Савез удружења за технички надзор (ТÜВ).
„Реч је о мањини која у новогодишњој ноћи приватно пуца петардама, испаљује ракете или пали друге пиротехничке направе“, каже Јоахим Бихлер, главни директор тог Савеза. Додаје и да је ватромет посебно популаран међу младима, као и међу породицама са децом, преноси DW.
Расте број тешких повреда
Али то што је за неке људе шарена и узбудљива забава, има и своје тамне стране. Тако се на пример ствара огромна количина отпада – према Савезном уреду за околину, ватромет око Нове године узрокује око 2.000 тона ситних честица прашине. Та количина одговара отприлике једном проценту годишњег оптерећења ситном прашином у Немачкој, која се сматра ризиком за здравље.
Посебно је озбиљно то што из године у годину расту и број повређених, а све је већа и материјална штета, нарочито у великим градовима. Петарде узрокују тешке повреде попут акустичких траума, опекотина или оштећења делова тела, пре свега прстију, али и целих шака.
Смрт због кугласте бомбе
Све чешће се користе пиротехничка средства купљена у иностранству, пре свега у Пољској, Чешкој и Холандији, која се илегално уносе у Немачку. Она често имају знатно већу разорну снагу од легално доступне робе.
Према наводима немачке царине, током 2024. године заплењено је више од седам тона пиротехнике која у Немачкој није дозвољена. То је знатно више него у три претходне године заједно.
Два млада мушкарца погинула су прошле године у новогодишњој ноћи након што су руковала тзв. „кугластим бомбама“, које су биле пуњене с више од 600 грама црног барута.
Председник Савезног полицијског синдиката Јохен Копелке упозорава: „Многима више није довољан обичан ватромет. Мора бити све више разорне снаге, великих експлозија, пуно ватре.“
Многи траже забрану пиротехнике
Оно што је такође у порасту јесте и циљана употреба пиротехнике као оружја против људи. У одређеним четвртима великих градова, попут Берлина, напади су често усмерени и против полицајаца, ватрогасаца и хитних служби. Због тога службе безбедности траже општу забрану ватромета. Одговарајућу петицију Берлинског полицијског синдиката до сада је потписало готово 2,5 милиона људи.
Председник тог синдиката Штефан Вех сматра да је политика дужна да реагује и да критикује: „Једино што се последњих година догодило јесу локалне зоне забране петарди, оружја и ножева, које, међутим, не мењају ништа по питању насилних испада. Не желимо да чекамо да неко од наших колега изгуби живот због тог бесмисленог и дивљег лудила са петардама.“
Под хештегом #бöллерциао савез од више од 50 цивилних организација такође позива на забрану приватног коришћења пиротехнике у новогодишњој ноћи. Међу онима који то подржавају су лекарска удружења, Немачка помоћ за околину, организације за заштиту животиња и Немачка дечија фонација. Одговарајућу петицију потписало је око 750.000 људи, пише Дојче веле.
Само је сваки трећи против забране ватромета
Растућа агресивност у новогодишњој ноћи има знатан утицај и на осећај безбедности код многих грађана. Према ТÜВ-овој анкети, готово сваки трећи испитаник осећа се генерално несигурно због пиротехнике у јавном простору. То се посебно односи на жене. А 22 одсто испитаних навело је да у новогодишњој ноћи више уопште не излази напоље.
Све више људи поздравило би ограничења приватног ватромета: 43 одсто испитаника подржава потпуну забрану, уз изузетак прскалица или стоног ватромета, а 22 процента захтева забрану великих петарди и снажних експлозивних средстава. Али постоје и људи који, позивајући се на „традицију и слободу“, одбијају све забране. У анкети их је било 33 одсто.
Зоне забране у многим градовима
Општа забрана приватног ватромета на нивоу читаве Немачке за сада није на видику. Савезни и покрајински министри унутрашњих послова недавно о томе нису могли да се усагласе. Премијер Доње Саксоније Олаф Лијез уместо тога се ослања на одлуке на локалном нивоу. „Постоји много општина које одређују подручја у којима не сме да се пуца петардама.“
И заиста, у Берлину, Хамбургу, Келну, Минхену и другим великим градовима постоји све више јасно означених зона забране, нарочито у центрима градова. У читавој Немачкој ватромет је начелно забрањен у близини болница, цркава, дечијих и старачких домова, као и око аеродрома.
Са псом на аеродром или на острво Зилт
Бука и експлозије плаше и животиње. Власници паса и мачака у новогодишњој ноћи траже уточиште на местима која обећавају мир. То може да буде и аердром. „Терминали на аеродромима отворени су 24 сата дневно и јавно су доступни – па и за Нову годину. Псима је тамо дозвољен приступ. А ватромета у непосредној близини нема“, каже портпарол Келн/Бон на упит портала т-онлине, пише DW.
Ономе коме ни то није довољно, тај мора за Нову годину да отпутује на Северно море. На неким острвима, на пример на Зилту, приватни ватромет је због заштите грађевина с традиционалним крововима од трске генерално забрањен, док на другима постоје строга ограничења.
