Прочитај ми чланакМолба председника Србије Александра Вучића да грађани уплате по 100 евра за „легализацију“ да им због тога „не пропадне папир“ изазвала је забринутост грађана јер нису добили решење.
Грађани који су поднели захтеве за евидентирање имовине у катастру, што је Вучић, противно тврдњама министарке грађевине Александре Софронијевић „легализацијом“ забринули су се да им, по ко зна који пут, не пропадне покушај да, уствари евидентирају куће и станове. Неки од њих су контактирали и редакцију Данаса, питајући шта да раде, пошто нису добили никакво решење.“Платио бих ја, али не знам ни колико ни коме“, пожалио се један читалац.
Из молбе Вучића од пре два дана може се разумети да легализација или евидентирање непокретности не иду брзо колико би могле због тога што грађани не уплаћују накнаду иако је издато 96.000 решења. Истог дана увече министарка Софронијевић објавила је да је издата 100.000. потврда у кампањи „Свој на своме“.
Новинари портала Данас су покушали да добију податке од министарства, Агенције за просторно планирање и урбанизам и Републичког геодетског завода о броју издатих потврда и уписаних некретнина, али изгледа да је објављивање оваквих података, искључиво у надлежности високих државних функционера, па су остали без одговора. У сваком случају делује чудно да грађани не желе да уплате „по 100 евра“ за потврде које им решавају егзистенцијални проблем. Треба рећи и да је 100.000 потврда тек четири одсто од укупно поднетих 2,5 милиона захтева.
Адвокат Ђорђе Вукотић истакао је да не зна никог ко је добио потврду. „Министарство каже да је издато 100.000 потврда, али требало би да институције објаве податке о броју потврда по општинама, колико их је прослеђено катастру и колико их је уписано. То су информације од јавног значаја“, рекао је Вукотић.
Истакао је да не плаћа ни свако по 100 евра, већ има и већих износа. „У потврди стоји износ који треба да се плати и људи не могу да уплаћују унапред. Претпостављам да је Вучићу обећано да ће бити урађен велики посао, а да ствари не иду тако брзо“, оценио је Вукотић.
Додао је да службе, вероватно не могу да „испливају“ из предмета, јер је успостављен лош систем. „Ретко су људи електронски достављали сва потребна документа по којима се може поступати. Код индивидуалних објеката на земљишту у својини се то може урадити законито, али код већине осталих су потребни неки уговори, документи и то у оригиналу да би се поступало по закону“, објаснио је Вукотић.
Свакако је Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, „од милоште“ назван законом о легализацији, битна ставка у предизборној промоцији, али неки мисле и да његов фискални ефекат није занемарљив, посебно у ситуацији када је у прва два месеца дефицит буџета износио 70,5 милијарди динара што је 2,5 пута више него у истом периоду прошле године.
За прва три месеца, дефицит је, према писању недељника Радар, достигао 96 милијарди динара. Судећи према ценовнику из закона, релативно мали број људи платиће 100 евра накнаде за упис у катастар. То је износ за некретнине у општинама са мање од 50.000 становника и у селима. Такође, по 100 евра ће плаћати грађани са некретнинама у трећој и вишим зонама у градовима са 50.000-100.000 становника, у четвртој и даљим зонама градова са преко 100.000 становника и шестој и даљим зонама у Београду.
Највећу накнаду ће платити грађани са некретнином у екстра зони у Београду – 1.000 евра. Прва зона је 800 евра, друга и трећа 300 евра, четврта 200, а пета 150 евра. За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 квадрата не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500 квадрата плаћа накнада од 10 евра за сваки наредни квадрат.
У образложењу закона, као финансијске ефекте, предлагач закона је проценио да ће једнократни приходи од накнада за упис износити око 56,16 милијарди динара, што је око 480 милиона евра. Они су рачунали да ће бити поднети захтеви за упис 1,6 милиона објеката, а као просечна накнада узето је 300 евра, односно 35.100 динара. Они су проценили и да ће у првих три до пет година бити уплаћено 60-70 одсто тих накнада. Предвиђена расподела прихода је 70 одсто републици, 20 одсто локалним самоуправама и 10 одсто Агенцији.
Ако је поднето захтева за 2,5 милиона објеката, као што је истицано у јавности, то би значило да ће укупни приходи бити око 750 милиона евра. Ако би Агенција издала 500.000 потврда ове године, као што је изјавио директор Агенције за просторно планирање и урбанизам, то би значило приходе за државу од 150 милиона евра.
Пола милиона потврда до краја године могло би, додуше, да изазове незадовољство Вучића, пошто је почетком године изјавио да очекује 100.000 месечно, што би на нивоу године било целих милион обрађених предмета.
