Pročitaj mi članakU narodu je poznat još i kao „vladika Vašingtona”, mada je njegova stvarna teritorija od Mejna na severu pa sve do Floride na jugu. Pre toga, harao je on dalekom zemljom kengura, te je tamo ostao upamćen kao jedini vladika na čijoj hirotoniji nije učestvovao patrijarh. Bilo je to zbog toga što je patrijarh Pavle vrlo dobro znao sa kim ima posla. Zbog toga je tri godine zaredom glasao protiv i stavljao veto na njegov izbor. Četvrte godine, kada su preglasali patrijarha, Pavle je samo rekao:
„Eto vam ga”…
Evo, i došao nam je…
Irinej Dobrijević, čovek je to koji je vladika postao nakon 216 sati iskušeništva, a iza sebe je ostavio trag razaranja od Australije do Amerike. On danas seče glave svima koji ne mirišu na odcepljenje SPC i ostalih nacionalnih crkava u dijaspori i protive se stvaranju nove Američke Pravoslavne Crkve, direktno pod direktivom i kontrolom Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.
Onaj ko se usudi da pomisli drugačije i usprotivi se, uklanjanju srpskih obeležja iz SPC koje su sami naši Srbi gradili, ekspresno se pretvara u metu Irineja Dobrijevića. Posle prećenja izopštavanjem iz crkve i zabranom pričešća, Irinej je stvari podigao na viši nivo. Tako je u nedelju ujutru, ispred Saborne Crkve Svetog Save u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, na narod poslao policiju. Njegovi poslušnici, koji su se probili među pobunjeni narod, počupali su nadzorne kamere u priprati crkve.
Nešto ranije, Irinej je izdao službeni akt protojereju Dragoslavu Kosiću, parohu upravo ovog hrama, te ga obavestio da ga razrešava dužnosti nadležnog sveštenika njegove parohije. Zbog brige kako će narod prihvatiti vest o naglom premeštaju svog sveštenika, Irinej nije hteo da dozvoli ocu Dragoslavu da služi bar još jednu nedeljnu liturgiju i pozdravi se sa svojim narodom.
Izabrao je baš 31. oktobar da ga razreši, baš na dan Svetog apostola i jevanđeliste Luke i Svetog Petra Cetinjskog. Ili je možda Irinej taj datum izabrao zbog „noći veštica.” Otac Dragoslav će od 1. decembra biti prebačen u Džonstaun u Pensilvaniji u crkvu Svetog Nikolaja. U močvarnom Džonstaunu, skoro da i nema više Srba, ali još postoji mali broj onih koji se trude da sačuvaju šta su im preci u amanet ostavili. Tu se slabo čuje srpski jezik, pa je to idealno mesto da lekciju nauče svi oni koji previše koriste srpski u svojim bogosluženjima i besedama.
Mesec novembar ostavljen je ocu Dragoslavu kao kazna, ali i opomena za sve ostale koji se suprostave čeličnom vođi. To što ovaj sveštenik ima suprugu i četvoro dece nije Irinejev problem. Evakuacija treba da se obavi po hitnom postupku pre nego što sami parohijani dođu sebi. Džonstaun je postao neka vrsta kazne nepodobnim sveštenicima, jer je Irinej na isto mesto hteo da pošalje i oca Živojina Jakovljevića iz Njujorka. Ovaj sveštenik „odvažio” se da zatraži zaštitu patrijarha i Sinoda SPC, nakon što je odbio da isplati 8 miliona dolara Irinejevom prijatelju, jednom arhitekti iz Australije za posao koji nikad nije ni urađen.
Irinej je zadužio nikog drugog nego sveštenika Milana Pajića iz susednog gradića Akrona da izvrši ovu sramnu primopredaju i sprovede u delo njen sramni čin. Sveštenik Milan, zbog straha da ne bi i sam postao sledeća meta, zaboravio je na 30 godina dugo prijateljstvo sa sveštenikom Dragoslavom i njegovom porodicom. Do požurene primopredaje još nije došlo jer su je sprečili ogorčeni parohijani koji su blokirali i crkvu i parohijsku kuću.
Kako će sveštenik Pajić da odradi posao i sačuva tek nanovo dobijeno mesto Klivlendskog namesnika za kojim je iz senke čeznuo, a sa kojeg je isto zbog nepodobnosti po kazni skinut sveštenik Dragan Goronjić, vreme će pokazati. Za sada je poznato da sveštenik Milan Pajić oštrim okom pregledava peticiju podrške ocu Dragoslavu i strogo kritikuje svoje parohijane koji su se usudili da je potpišu.
Do koje krajnosti Irinejevi poslušnici idu, pokazuju intervencije policije na narodu i u Njuportu i Floridi, a u oktobru je ucenio članove uprave Crkve Svetog Dimitrija u Akronu, prisilivši ih na zvanično izvinjenje pošto su tražili izuzeće iz njegove eparhije.
Na mesto oca Dragoslava u Klivlend dolazi Dragan Vuković, narodu poznatiji kao dežurni internet lobista vladike Irineja, za vreme nereda i pobune naroda u Njujorku. Dragan Vuković je zbog svog neumornog zalaganja u branjenju vladike Irineja dobio privremeno mesto baš u Džonstaunu, uz obećanje da sledi nešto bolje čim se ukaže prilika.
Ovim potezom, Saborna Crkva Svetog Save u Klivlendu imaće sveštenika koji će po svaku cenu biti poslušan svom vladici, makar se to kosilo i sa poslušanjem Bogu. Usput će dobiti i direktan pristup crkvenoj kasi i pozamašnoj ostavštini crkve jednog preminulog nekadašnjeg parohijanina, u iznosu od preko milion američkih dolara.
Već je uveliko pisano o Irineju i njegovoj naredbi i seči šume na imanju manastira Nova Marča. Drveće je Irinej prodao, bez ikakvog položenog računa, dok eparhija grca u dugovima. Ne zna se ni gde je nestao prihod sa donatorske večere koju je upravo on organizovao za obnovu manastira. Zbog neuračunjivog ponašanja ovog „pastira” oglasio se i američki novinar Rusel Gordon. On je napomenuo da ga je devedesetih godina, tada jeromonah Mirko Dobrijević, sprečavao da dođe u BiH i svetu ispriča srpsku stranu rata. Gordon je kasno shvatio da Irinej nikad nije ni radio za srpske interese. Njegova velika bliskost i saradnja sa Klintonovima i Olbrajtovom u ono vreme, više nije tajna.
Srbi u SAD-u su ubeđeni da je Irinej potpuno izgubio kontrolu i morao negde da iskali svoj bes, jer ga je napustila njegova najnovija nada. Radi se o dobro poznatom svešteniku sa društvenih mreža, dr Aleksandru Praščeviću. Praščević je nakon samo par meseci služenja u američkoj državi Konektikat, pobegao za Srbiju. Zvaničan razlog za ovaj nagli udarac nije dat, ali pretpostavlja se da su sveštenik Aleksandar i njegova popadija bili zabrinuti zbog nagle pažnje i ljubavi.
Kao da svi ti silni zagrljaji i nisu bili baš dobronamerni i očinski…
