Pročitaj mi članakPrekid dva optička komunikaciona kabla ispod Baltičkog mora izazvao je uzbunu i otvorio brojne spekulacije o uzrocima, dok su finske i nemačke vlasti započele istragu o ovom incidentu.
Према речима немачког министра одбране Бориса Писторијуса, инцидент је резултат саботаже, иако за сада нема доказа који би потврдили ко стоји иза овог чина.
Писторијус је у Бриселу изјавио да „нико не верује да су ови каблови случајно прекинути“ и нагласио да је сценарио саботаже највероватнији.
Фински провајдер услуга преноса података Циниа саопштио је да је откривен „квар“ на каблу Ц-Лион1, који се протеже испод мора скоро 1.200 километара од Хелсинкија до немачког лучког града Ростока.
Овај кабл, пуштен у рад 2016. године, кључна је инфраструктура за пренос података између Финске и централне Европе.
Прекид кабла изазвао је забринутост због сигурности међународних комуникација, иако су финске власти потврдиле да су предузете мере како би се обезбедиле алтернативне руте за телекомуникације и преносе података.
Инцидент је додатно подстакао сумње због близине трасе кабла гасоводима Северни ток 1 и 2, који су оштећени прошле године у мистериозним експлозијама.
Ови гасоводи, који повезују Русију и Немачку испод Балтичког мора, тренутно не функционишу, а њихово оштећење и даље изазива контроверзе и теорије о одговорности различитих актера.
У контексту ових догађаја, из кулоара НАТО-а незванично се чују сумње да би прекид каблова могао бити резултат активности руских тајних служби.
Према тим тврдњама, инцидент би могао представљати освету Русије за оштећење гасовода Северни ток, за шта Москва сматра да су одговорне западне земље.
Иако за ове оптужбе не постоје докази, кулоари у Бриселу спекулишу о могућности да је Русија одлучила да одговори на прошлогодишње експлозије у Балтичком мору на начин који би дестабилизовао критичну инфраструктуру Запада.
НАТО за сада није званично оптужио Русију, али незванични коментари указују на забринутост да би инцидент могао бити део шире стратегије хибридног ратовања, којим би се угрозиле кључне комуникационе и енергетске везе између европских земаља.
Овакви инциденти, према мишљењу аналитичара, повећавају ризик од ескалације сукоба између Русије и Запада, јер додатно нарушавају поверење и компликују већ сложене геополитичке односе.
Истрага која је у току треба да пружи одговоре на питања о томе шта је изазвало квар и ко стоји иза овог чина. Технички тимови су на терену и процењују оштећење кабла Ц-Лион1, док безбедносне агенције разматрају све могућности, укључујући природне узроке, технички квар или саботажу. Ипак, изјава Писторијуса указује на то да немачки званичници не верују у случајни сценарио.
Циниа је саопштила да ће ефекти квара зависити од нивоа сигурносних протокола провајдера, али је нагласила важност овог кабла као једине директне комуникационе везе између Финске и Немачке.
Фински медији додатно наглашавају геополитички значај кабла, с обзиром на то да пролази у близини критичне енергетске инфраструктуре.
Прекид оптичких каблова додатно осветљава рањивост подморске инфраструктуре, која је кључна за глобалну комуникацију и економију.
Експерти упозоравају да су подморски каблови потенцијалне мете саботаже у модерним конфликтима, јер њихово оштећење може изазвати озбиљне поремећаје у телекомуникацијама и интернету.
Инцидент такође указује на растуће напетости између Русије и НАТО-а, с обзиром на то да обе стране оптужују једна другу за непријатељске активности. Док званичне истраге не дају коначне одговоре, спекулације о могућим мотивима и починиоцима настављају да циркулишу, додатно погоршавајући политичку климу у Европи.
Иако за сада нема званичних оптужби, прекид кабла Ц-Лион1 ставља фокус на безбедност критичне инфраструктуре у времену појачаних геополитичких тензија.
НАТО-ова незванична сумња у улогу руских служби отвара ново поглавље у хибридном сукобу, док Финска и Немачка настоје да обнове функционалност кабла и осигурају своје комуникационе мреже.
Овај инцидент могао би послужити као подсетник на важност заштите кључних ресурса од потенцијалних претњи у будућности.
