Одлуком Синода СПЦ владика Јустин, коме је Свети архијерејски сабор на мајском заседању потврдио одлуку „црквене владе“ од 18. фебруара о разрешењу са дужности епископа жичког, од сада би требало да живи у обновљеном средњевековном манастиру Бошњане из 14. века у Епархији крушевачкој, незванично сазнаје Данас у високим црквеним изворима.

Иако део јавности сматра да су смена и пензионисање владике Јустина политички прогон због његове јавне подршке студентским и грађанским протестима у Србији, у саопштењу са редовног пролећног заседања Сабора, одржаног од 13. до 19. маја у крипти Светосавског храма на Врачару, кратко се објашњава да се он дефинитивно склања са чела Епархије жичке због „одговорности за њено материјално-финансијско пословање“, како би се у њој „успоставио редовни црквено-правни поредак“.

Сабор је тиме формално потврдио оно што је Синод спровео у дело још 18. фебруара, када је за администратора Жичке катедре поставио епископа нишког Арсенија (Главичића).

„Црквена скупштина“ поверила је новом сазиву Синода одлуку где ће владика Јустин после пензионисања живети али, према Данасовим незваничним сазнањима, није изричито забранила да то буде Епархија жичка. Како се спекулише у црквеним изворима, владика Јустин званично је упутио молбу Синоду да остане у Жичкој епархији, али је Синод крајем прошле недеље одлучио да га пресели у Крушевачку епархију на чијем је челу епископ Давид (Перовић).

Владика Јустин био је један од шест владика који су јавно критиковали напад владике Давида на студенте у блокади. У тексту објављеном на званичном сајту СПЦ 25. фебруара 2025. владика Давид је студенте ставио у контекст „нових српских усташа“ и „новог злодуха Лубјанке“.

„Желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав речник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила СПЦ, довео до тираније бахатих и увредљивих речи, изговорених без одговорности“, на писање владике Давида реаговала је шесторица архијереја СПЦ: митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) и владике: жички Јустин, немачки Григорије (Дурић), западно-амерички Максим (Васиљевић), источно-амерички Иринеј (Добријевић) и захумско-херцеговачки Димитрије (Рађеновић).

(Данас)