Veliki petak smatra se najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti. Običaj je da se na ovaj dan farbaju Vaskršnja jaja i to najčešće crvenom bojom, jer je ona simbol Hristove krvi i pobede života nad smrću.

Danas ne zvone zvona, posti se najstrože, a mnogi vernici ne jedu ništa do uveče. 

Prema običaju se farbaju Vaskršnja jaja. Prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.

Na Veliki petak se u kućama ne loži vatra i ne mesi hleb. Ne rade se nikakvi poslovi, ni kućni, ni u polju. Prema narodnom verovanju, kako bi sačuvale zdravlje porodice, žene ne pletu, ne šiju, niti kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tišinu, molitvu i farbanje jaja.

Na Veliki petak se ne veseli i ne peva, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa – nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi znače radost, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Vernici obavezno idu na popodnevnu molitvu kada se iznosi plaštanica koju celivaju. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara.

Običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu za zdravlje i pomisliti neku lepu želju.

Oznake: Vaskrs, Veliki Petak, pravoslavni vernici, hrišćanski praznik