Svakog 5. avgusta, u državi nastaloj na ruševinama tzv. bratstva jedinstva, zajedništva i što je najvažnije ljudskosti, odjekuju vatrometi, parade, besede i himne. Zvanično, slavi se Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Nezvanično, ali suštinski, to je dan nacionalne sramote za onoga ko ima savesti.

Hrvatska ne slavi pobedu već slavi najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Slavi dan kad je sa vekovnih ognjišta oterano preko 200.000 Srba, kad su kolone izbeglica, sastavljene od staraca, žena i dece, krenule u bespuće, a njihove kuće zapaljene.

Ali to nije početak. Niti kraj.

Istorija zločina koja se kod komšija slavi ima duboke temelje: u jamama, u pećinama, u koncentracionim logorima, u zločinu kao ideologiji.

Da li je moguće da vam je jedini nacionalni praznik masakr? Upitajte sebe: postoji li ijedan praznik u modernoj hrvatskoj državi koji nije na direktan ili indirektan način vezan za stradanje Srba?

Nemate Vidovdan.
Nemate Svetog Savu.
Nemate Sretenje.
Nemate Dan pobede nad fašizmom.
Nemate državnost pre 20. veka.

Nemate kneza Lazara, Cara Dušana, Nemanjiće, Caricu Milicu, Brankoviće, Mrnjavčeviće, Obiliće, Karađorđa, Obrenoviće, Karađorđeviće, Vojvodu Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Petra Bojovića, vojvodu Vuka, majora Gavrilovića, Milunku Savić, Nikolu Pašića, Njegoša, Ivu Andrića,Jovana Dučića, Mešu Selimovića, Nadeždu Petrović, Jovana Cvijića, Milevu, Mihaila Pupina,  Nikolu Teslu…

A opet se drznete Nikolu Teslu prisvojiti…Teslu, koji je rođen u pravoslavnoj svešteničkoj porodici u srpskom selu Smiljanu, u kući u kojoj su vaši preci, u leto 1941, poklali petnaest članova njegove porodice i preko 600 Srba, od kolevke do sedine.

Teslu, koga da je bio živ,  i njega biste preklali, kao što ste preklali decu u Prebilovcima

I sad imate obraz da ga nazivate „hrvatskim naučnikom“, jer je geografija bila na vašoj strani, a istorija, čast i krv nisu i nikada neće biti.

Zato vam je i potrebna Oluja kao simbol sopstvene državnosti. Samo što ste tu državnost izgradili na leševima, na prognanima, na pepelu tuđih kuća.

Spisak stratišta koja slavite ili prećutkujete
Jadovno
Preko 40.000 Srba bačeno u jame Velebita. Bez suda. Bez krsta. Živi. To je temelj NDH

Glina
Više od 1.500 Srba zaklano u crkvi dok su pevali „Spasi Bože narod svoj“

Slana i Metajna na Pagu
Prvi logori za Srbe, Jevreje i antifašiste. Zverstva zabeležena i od nemačkih oficira

Jasenovac
Najmonstruozniji logor za Srbe u istoriji. Preko700.000 mrtvih. Deca odvođena od majki. Ljudi klani maljevima i ,,srbosecima“. Tamo je ustaška duša progovorila u svojoj suštini.

Smiljan
Rodno mesto Nikole Tesle. Tamo su njegovi najbliži bačeni u jame. Danas turistička atrakcija bez jedne reči o zločinu.

Prebilovci
826 Srba, uglavnom žena i dece, bačeno živo u jamu Golubinka. Preživelo je samo nekoliko. Danas se o tom zločinu ne govori.

Petrovačka cesta
1995. Hrvatska avijacija bombarduje kolonu izbeglica. Poginulo šestoro, među njima četvoro dece. Jedna od bombi pala je na kamion s igračkama.

Logor Pakračka Poljana
Likvidacije srpskih civila početkom devedesetih. Logor je bio aktivan od novembra 1991. godine do februara 1992. godine u kojem su pripadnici hrvatske specijalne policije kojom je komandovao Tomislav Merčep tokom rata držali, mučili i streljali civile srpske nacionalnosti.  Neznano groblje, znani zločinci.

Vukovar
Dok Hrvati govore o „opsadi“, srpski civili su tu ubijani, proterivani, zatvarani u logore. Jedna istina ne isključuje drugu.

Benkovac, Knin, Drniš, Obrovac, Gračac
Potpuni nestanak srpskog stanovništva 1995. Vekovi postojanja obrisani jednom kampanjom i zverstvima.

Dok Srbi pale sveće vi palite vatromete.
U Hrvatskoj marširaju generali, pevaju Tompsonove pesme, prenosi HTV. Deca uče da je normalno slaviti zločin. I onda se Evropa čudi otkud novi nacizmi u 21. veku

Ne slavite vi slobodu. Niste je ni osvojili, već slavite svoju iskompleksiranost. vi imate kompleks od Srba, u odnosu na istoriju, u odnosu na velikaane, herojstvo, kulturu, tradiciju, sve.
Slavite odsustvo i  tišinu u pravoslavnim hramovima, to slavite, jer nemate šta drugo.

Možete vi da promenite udžbenike, da negirate Jasenovac,  da slavite Oluju, ali ne možete izbrisati tragove koje ste ostavili na kostima u Prebilovcima, u Smiljanu, u jamama Velebita.

Mi ne tražimo osvetu već istinu
I za razliku od vas, mi ćemo se nje sećati čak i kad više niko ne bude slavio ništa, jer imena naših predaka i mučenika ,,zapisani su u knjigu večnosti“.

Oznake: "Oluja", genocid, zločini, Nada Gladović, ustaše, Hrvati