Svakog 5. avgusta, u državi nastaloj na ruševinama tzv. bratstva jedinstva, zajedništva i što je najvažnije ljudskosti, odjekuju vatrometi, parade, besede i himne. Zvanično, slavi se Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Nezvanično, ali suštinski, to je dan nacionalne sramote za onoga ko ima savesti.

Хрватска не слави победу већ слави највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата. Слави дан кад је са вековних огњишта отерано преко 200.000 Срба, кад су колоне избеглица, састављене од стараца, жена и деце, кренуле у беспуће, а њихове куће запаљене.

Али то није почетак. Нити крај.

Историја злочина која се код комшија слави има дубоке темеље: у јамама, у пећинама, у концентрационим логорима, у злочину као идеологији.

Да ли је могуће да вам је једини национални празник масакр? Упитајте себе: постоји ли иједан празник у модерној хрватској држави који није на директан или индиректан начин везан за страдање Срба?

Немате Видовдан.
Немате Светог Саву.
Немате Сретење.
Немате Дан победе над фашизмом.
Немате државност пре 20. века.

Немате кнеза Лазара, Цара Душана, Немањиће, Царицу Милицу, Бранковиће, Мрњавчевиће, Обилиће, Карађорђа, Обреновиће, Карађорђевиће, Војводу Живојина Мишића, Степу Степановића, Петра Бојовића, војводу Вука, мајора Гавриловића, Милунку Савић, Николу Пашића, Његоша, Иву Андрића,Јована Дучића, Мешу Селимовића, Надежду Петровић, Јована Цвијића, Милеву, Михаила Пупина,  Николу Теслу…

А опет се дрзнете Николу Теслу присвојити…Теслу, који је рођен у православној свештеничкој породици у српском селу Смиљану, у кући у којој су ваши преци, у лето 1941, поклали петнаест чланова његове породице и преко 600 Срба, од колевке до седине.

Теслу, кога да је био жив,  и њега бисте преклали, као што сте преклали децу у Пребиловцима

И сад имате образ да га називате „хрватским научником“, јер је географија била на вашој страни, а историја, част и крв нису и никада неће бити.

Зато вам је и потребна Олуја као симбол сопствене државности. Само што сте ту државност изградили на лешевима, на прогнанима, на пепелу туђих кућа.

Списак стратишта која славите или прећуткујете
Јадовно
Преко 40.000 Срба бачено у јаме Велебита. Без суда. Без крста. Живи. То је темељ НДХ

Глина
Више од 1.500 Срба заклано у цркви док су певали „Спаси Боже народ свој“

Слана и Метајна на Пагу
Први логори за Србе, Јевреје и антифашисте. Зверства забележена и од немачких официра

Јасеновац
Најмонструознији логор за Србе у историји. Преко700.000 мртвих. Деца одвођена од мајки. Људи клани маљевима и ,,србосецима“. Тамо је усташка душа проговорила у својој суштини.

Смиљан
Родно место Николе Тесле. Тамо су његови најближи бачени у јаме. Данас туристичка атракција без једне речи о злочину.

Пребиловци
826 Срба, углавном жена и деце, бачено живо у јаму Голубинка. Преживело је само неколико. Данас се о том злочину не говори.

Петровачка цеста
1995. Хрватска авијација бомбардује колону избеглица. Погинуло шесторо, међу њима четворо деце. Једна од бомби пала је на камион с играчкама.

Логор Пакрачка Пољана
Ликвидације српских цивила почетком деведесетих. Логор је био активан од новембра 1991. године до фебруара 1992. године у којем су припадници хрватске специјалне полиције којом је командовао Томислав Мерчеп током рата држали, мучили и стрељали цивиле српске националности.  Незнано гробље, знани злочинци.

Вуковар
Док Хрвати говоре о „опсади“, српски цивили су ту убијани, протеривани, затварани у логоре. Једна истина не искључује другу.

Бенковац, Книн, Дрниш, Обровац, Грачац
Потпуни нестанак српског становништва 1995. Векови постојања обрисани једном кампањом и зверствима.

Док Срби пале свеће ви палите ватромете.
У Хрватској марширају генерали, певају Томпсонове песме, преноси ХТВ. Деца уче да је нормално славити злочин. И онда се Европа чуди откуд нови нацизми у 21. веку

Не славите ви слободу. Нисте је ни освојили, већ славите своју искомплексираност. ви имате комплекс од Срба, у односу на историју, у односу на великаане, херојство, културу, традицију, све.
Славите одсуство и  тишину у православним храмовима, то славите, јер немате шта друго.

Можете ви да промените уџбенике, да негирате Јасеновац,  да славите Олују, али не можете избрисати трагове које сте оставили на костима у Пребиловцима, у Смиљану, у јамама Велебита.

Ми не тражимо освету већ истину
И за разлику од вас, ми ћемо се ње сећати чак и кад више нико не буде славио ништа, јер имена наших предака и мученика ,,записани су у књигу вечности“.

Oznake: "Oluja", genocid, zločini, Nada Gladović, ustaše, Hrvati