Прочитај ми чланакИако просветна инспекција још није извршила надзор над радом Филозофског факултета у Београду изјаве ресорног министра Дејана Вука Станковића подгревају спекулације да би наредни корак државе могао да буде покушај смене актуелног декана Данијела Синанија и увођење принудне управе.
И пре утврђених чињеница које су довеле то смрти 25-годишње студенткиње Филозофског факултета министар је у више наврата истицао да одговорност не само Синанија већ и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића „не може бити избегнута“.
Станковић је и јуче поручио да „одговорност ни ректора Унивезитета у Београду Владана Ђокића ни декана тог факултета Данијела Синанија није нешто што је флуидно, нешто што се искључује“.
„Напротив, њихова одговорност није формално правно утврђена, али бојим се, када посматрамо све чињенице и околности, када знамо правне прописа, она не може да буде избегнута“, рекао је Станковић за ТВ Пинк, наводећи да је немогуће да не постоји ничија одговорност за смрт студенткиње на Филозофском факултету у Београду.
Дан након што се десила трагедија и када апсолутно нису биле познате околности које су до ње довеле, па ни ко је унео пиротехничка средства на Факултет, Станковић је страдање студенткиње повезао са блокадама и сценаријом који су написали таблоиди.
Иако је и сам казао да не зна како је пиротехника доспела у зграду, изразио је бојазан да је „у питању најгори сценарио“, „да је просто та анархија у управљању намерно коришћена као димна завеса за политичко индоктринирање, а онда и за уношење пиротехнике за прављење неких перформанса који би требало поновно да заљуљају универзитетски живот у Србији“.
Најављујући ванредни инспекцијски надзор над радом Филозофског министар је „на основу свега што је могло да се до сада чује“, а изјаву је, поновимо давао дан након трагедије, министар је казао да је било „страшних пропуста када је реч о безбедности зграде“ и да ће „ванредни инспекцијски надзор показати да мора да се отвори питање одговорности Данијела Синанија“.
Поводом спекулација у делу јавности, па и међу запосленима на Филозофском који страхују да би последица смрти студенткиње могла да буде да држава уведе принудну управу на ту високошколску установу, правници са којима смо разговарали појашњавају да тако нешто према актуелним прописима није могуће.
Закон о високом образовању предвиђа могућност да декан као орган пословође буде смењен, али процедура за тако нешто није једноставна. Наиме, инспекција може да предложи разрешење декана, али одлуку о томе треба да донесе савет факултета.
– Министар одлуку о разрешењу може да донесе тек по истеку прописаних рокова и само у случају непоступања савета. Такође, закон министра овлашћује да, кад су испуњени прописани услови, донесе одлуку о разрешењу органа пословођења, а не и о постављењу вршиоца дужности. Дакле, нема принудне управе већ савет именује вршиоца дужности декана – појашњава извор Данаса са Београдског универзитета.
Александар Бауцал, професор Филозофског факултета у Београду потврђује да, према важећем правном оквиру, увођење принудне управе на факултете није предвиђено на начин на који постоји у систему основног и средњег образовања. Универзитети, додаје, уживају уставом гарантовану аутономију, што представља кључни цивилизацијски механизам заштите од директног управљачког мешања државе у рад факултета.
– Међутим, „власт“ која жели да приватизује државу коју су претходне генерације мукотрпно градиле и чувале, „власт“ која не преза од кршења Устава и закона, чак и оних које је сама предложила и изгласала, „власт“ која је изгубила подршку већине грађана, таква „власт“ може да напише на папиру шта год жели чак иако је то супротно законима. Зато није питање да ли „власт“ може да проба да уради нешто што је супротно закону, већ шта ћемо ми у академској заједници да учинимо и како ће грађани и друштво да бране своје универзитете. Уверен сам да би такав покушај додатно мобилисао, ујединио и ојачао академску заједницу и друштво, док би „власт“ постала слабија и нестабилнија пошто би додатно разоткрило да она није заинтересована за добробит друштва, већ само за своје личне интересе – каже Бауцал.
Он указује на доследност академске заједнице у овој ситуацији и дупле стандарде „власти“ и грађана који је још увек подржавају.
– Као у случају убиства 16 особа приликом пада надстрешнице коју је „власт“ реконструисала, академска заједница је тражила објективну и професионалну истрагу. Као у случају надстрешнице, академска заједница тражи да се утврди истина у вези са овим трагичним догађајем на Филозофском факултету у Београду, као и да се утврди евентуална одговорности за губитак једног младог живота. Дакле, академска заједница примењује исти принцип у обе ситуације – каже Бауцал.
Примећује да „власт“ примењује двоструке стандарде.
– У случају надстрешнице спречава објективну и професионалну истрагу и утврђивање одговорности, а у случају трагичног губитка живота наше студенткиње жели да лажира чињенице (као што је, на пример, постојање пиротехнике на факултету) да би утврдила непостојећу одговорност. Зато позивам све симпатизере „власти“, када страсно захтевају утврђивање одговорности факултета у овом случају, да исти принцип примене на случају убиства 16 особа на Железничкој станици у Новом Саду. И већ ћемо направити огроман корак у правцу успостављања нормалног друштва – наводи Бауцал.
Он скреће пажњу на чињеницу да се једна млада особа нашла у изузетно тешкој животној ситуацији и да такве ситуације могу да задесе свакога, а посебно су тешке за младе људе.
– У тим тренуцима пресудну улогу има доступност разумевања и подршке. Зато сматрам да, уз све друге важне теме, не смемо изгубити из вида потребу да системски унапређујемо психолошку подршку младима, како би свако ко се нађе у кризи имао адекватан ослонац – поручује Бауцал.
