Pročitaj mi članakSuštinski bi bilo važno da studentska lista bude jedna, jedinstvena, jer u suprotnom bi došlo do izvesnog zbunjivanja birača, takođe i da bude uravnotežena i izbalansirana, uključujući različite komponente koje čine studentski pokret, ocenio je profesor Milo Lompar, i dodao da je ujedinjujući faktor celog pokreta, tako raznorodnog, odmak i odupiranje režimu i ogorčenje prema njegovom prvom čoveku.
Lompar, jedan od najprominentnijih srpskih profesora pominjanih u javnosti kao mogućih predvodnika buduće studentske liste, kazao je kako na toj platformi treba postići jedinstvo i da veruje da studenti imaju snagu da to sprovedu u delo, što bi, smatra on, bilo od presudne važnosti da se spreči odlivanje glasova.
On smatra da režim “Vučić–Brnabić” ne može da poveća broj pristalica, tj. da i sam može uvideti da mu broj pristalica opada, te da mu je, stoga, “ključni interes da pristalice koje otpadaju kao i oni koji su nacionalno orijentisani ne odu studentskoj listi”.
“Cilj režima je da studentska lista bude izrazito građanski orijentisana, da bi oni nacionalno orijentisani bili u dilemi i nelagodi da li da glasaju za nju, kao i da bi oni koji otpadaju od režima imali izgovor da ne glasaju. To znači da je intencija režima da se stvore alternativne strukture/stranke/koalicije koje treba da prikupe otpale od njega i da ti glasovi ne odu studentima, a ako vidi da to nije moguće, nastojaće da sveopštim blaćenjem i prljavom kampanjom te ljude natera u apstinenciju”, procenjuje Lompar, navodeći da “ukoliko bude veća apstinencija, utoliko udeo sigurnih glasova režima raste.”
Komentarišući domete 15. marta (prošlogodišnjeg verovatno najmasovnijeg okupljanja u savremenoj istoriji Beograda i Srbije na poziv studenata), Lompar kaže da je 15. mart “bitan za opšte raspoloženje, delegitimizaciju režima”, te da je u pitanju protest koji je karakterisala “miroljubiva orijentacija, kao što je, uostalom, studentski pokret sve vreme”.
“Ako se kaže da je 15. mart propuštena šansa, onda nek se kaže i šta je trebalo; da se juriša na Predsedništvo, Skupštinu, u jedno revolucionarno obaranje vlasti? Jer, ovako pomalo izgleda da se stavlja primedba ali se ne želi preuzeti rizik. Ako već kažete ‘neko bi trebalo da uradi to i to’, i ako se govori da je Srbiji trebao jedan takav obračun, onda bi trebalo konkretno i navesti šta to sve podrazumeva. Mislim da su studenti, omladina i ostali u protestima tako strukturiran svet, gde je pokazano da tu nema svojstva nasilnog obračuna”, rekao je prof. Lompar.
Vraćajući se na temu jedne zajedničke studentske liste, zaključuje da bi kao takva “čuvala kontinuitet i 15. marta, i Vidovdanskog protesta 28. juna, kao i protesta na godišnjicu pada nadstrešnice, 1. novembra u Novom Sadu”.
