Pročitaj mi članakU svaka od tri rata koji su zahvatili i srebrenički kraj tokom 20. veka – Prvog i Drugog svetskog rata, kao i građanskog rata u BiH 1992-95 – prve žrtve koje su padale bile su srpske. I to prvenstveno nejač – žene, deca, starci. I bile su masovne. Agresivna propaganda o navodnom genocidu koji su počinile srpske snage u julu 1995. služe između ostalog da zamagle istinu o ogromnim zločinima počinjenim protiv srpskog naroda u tri navrata od strane onih koji su imali istinsku genocidnu nameru. Zločinima koji dan-danas zahtevaju pravdu. To je zamena teza i veštačko nametnuti istorijski zaborav na koji ne pristajemo", poručuju iz Pokreta "Mi Snaga naroda"
Oni kažu da su propagandne tvrdnje o srebreničkom ”genocidu” koji su počinili Srbi u julu 1995. jedna od najotrovnijih zaostavština jednopolarnog sveta koji rapidno odlazi u prošlost.
Ko istinski želi pomirenje ili bar mir na ovim prostorima ne može da insistira na veštačkom održavanju narativa koji jedino služi da dodatno produbi već postojeće podele i već iskopane rovove između naroda na prostoru ne samo BiH već i bivše SFRJ. Pogotovo što se kao podloga za taj narativ koriste presude sada već uveliko diskreditovanog ad hoc tribunala u Hagu.
Takođe, više ne želimo da naša lokalna tragedija služi kao opravdanje i ideološka podloga za licemerno zapadno dušebrižništvo u obliku ”humanitarnog” intervencionizma širom sveta. A upravo Srebrenica je pretvorena u jedan od njegovih nosećih stubova, u kontekstu doktrine ”odgovornosti za zaštitu”, međunarodno poznatije kao R2P – responsibility to protect – koja je faktički davala odrešene ruke zapadnim silama da vrše agresije ili invazije na suverene zemlje pod ”humanitarnim” izgovorima.
