Na međunarodnoj konferenciji o obnovi Ukrajine u Rimu, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da bi Rusija trebalo da nadoknadi oko 500 milijardi evra za štetu nastalu tokom sukoba.
Он је позвао да Москви не буде омогућен приступ сопственој замрзнутој државној имовини док се таква надокнада не оствари.
Мерц је у обраћању учесницима навео да се штета мери у стотинама милијарди евра и позвао међународне партнере да пронађу начин за успостављање одговарајућег механизма. Једна од опција коју ЕУ разматра већ месецима јесте коришћење средстава руске Централне банке која су замрзнута широм Запада.
Москва је брзо одговорила. Портпарол руског Министарства спољних послова узвратио је коментаром о рестаурацији уметнина из Дрездена, коју су својевремено обављали совјетски стручњаци, уз сугестију да би Мерц могао лично да преузме трошак тог процеса.
У Бриселу и другим центрима ЕУ питање употребе замрзнутих средстава још увек остаје правно нејасно. Иако постоји политичка воља, бројне земље указују на могуће последице по поверење у глобални финансијски систем.
Ова расправа излази из оквира саме обнове и дотиче дубље дилеме о томе како се у савременим међународним односима дефинише одговорност за материјалну штету и ко доноси одлуке када правила нису у потпуности јасна.