Pročitaj mi članakAmerički preduzetnik Ilon Mask predviđa da će napredak veštačke inteligencije i robotike u narednim decenijama rad učiniti izborom, a ne neophodnošću.
Mask je ovu hrabru tvrdnju izneo u četvrtak na američko-saudijskom investicionom forumu tokom panela o dugoročnim efektima robotike i veštačke inteligencije na radnu snagu.
„Ne znam šta je dugoročno, možda 10, 20 godina ili nešto slično“, rekao je Mask. „Moja prognoza je da će rad biti opcionalan.“
On je dodao da će budući rad ličiti više na hobi nego na obavezu, kao što neki ljudi biraju da sami gaje povrće u bašti umesto da ga kupuju.
„Biće kao igranje sporta ili video igrica ili nešto slično“, dodao je.
Mask je takođe rekao da u budućnosti kojom dominiraju napredna veštačka inteligencija i roboti novac može izgubiti veliki deo svog značaja. „Mislim da u nekom trenutku valuta postaje nevažna“, rekao je.
Ipak, priznao je da je „potrebno još mnogo rada“ pre nego što tehnologija i društvo dostignu takav nivo.
Deo Maskovog optimizma vezan je za razvoj Teslinog robota Optimus, humanoidnog robota namenjenog obavljanju ponavljajućih, fizički zahtevnih i potencijalno opasnih zadataka. Kompanija predviđa da će Optimus raditi u fabrikama, skladištima, pa čak i u domovima. Mask je tvrdio da humanoidni roboti mogu postati „najveća industrija ili najveći proizvod ikada, veći od mobilnih telefona“.
Skeptici navode da je rok od 10 do 20 godina previše ambiciozan, ukazujući da prethodne Maskove prognoze, kao što su široka primena robotaksija do 2019. ili ljudska misija na Mars do 2024, nisu ostvarene. Stručnjaci za robotike takođe ističu da je izgradnja humanoidnog robota za svakodnevni rad bezbedno i pouzdano daleko složenija i skuplja od razvoja specijalizovanog robota.
Maskove tvrdnje dolaze u trenutku porasta zabrinutosti o tome kako će veštačka inteligencija i roboti transformisati zapošljavanje i ekonomiju. Poslednjih godina, korporacije su ukidale desetine hiljada radnih mesta kako bi pojačale automatizaciju.
