Povodom vanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, u kome najavljuje „iznenađujuće odluke u naredna 3–4 dana“ i „odlučnu akciju“ nakon toga, kao i uznemirujuću izjavu da je „pitanje dana kada će nekoga da ubiju“, nameće se ključno pitanje: Ko je tačno ta "banda koja vlada ulicama"?
Да ли су то млади људи, студенти, грађани који мирно протестују против насиља, неправде и терора? Или су то они који у униформама брутално бију протестанте, пребијају децу и жене, застрашују активисте и називају све неистомишљенике државним непријатељима?
Вучић се, по већ виђеном обрасцу, користи класичним Гебелсовим методама — оптужује друге за оно што сам ради. Док говори о наводним претњама и насиљу опозиције и грађана, друштвене мреже су преплављене снимцима бруталности полиције над сопственим народом. Па ко онда шири страх и претње? Од кога грађани треба да се чувају?
Председник државе који жели да уведе мир и поредак има један једини легитиман потез — да распише изборе. То би била и једина „одлучна акција“ која има демократску тежину и политички легитимитет. Све друго, свака „изненађујућа одлука“, свака претња и свака нова етапа репресије, води Србију дубље у ауторитаризам и дестабилизацију.
Грађани Србије неће се уплашити. Истина, правда и слобода не могу бити угушени претњама. И оно што је суштина свега и излазак из ове дубоке кризе, налази се у одговору председнику државе од стране студената Пољопривредног факултета: Расписивање избора – једина акција која би нас изненадила.
Гордана Маринковић Савовић
Члан Председништва Двери