Млади широм Европе устали су на улице у низу протеста који су за само три недеље захватили најмање 12 земаља НАТО-а, а и многе друге. Они не желе да буду робови које владе уништавају зарад сопственог богаћења, већ захтевају будућност уместо резова, војних трошкова и све скупљег живота. Према објави на мрежи X, у Немачкој су нереди стигли до Франкфурта, где су бачене бензинске бомбе на полицију, а опљачкана је и продавница оружја. Организатори тврде да је 120.000 људи марширало против резова, војне потрошње и војне обавезе.
У Француској је јуче марширало 320.000 људи, трећи викенд заредом. Полиција је ангажовала 70.000 припадника, а сузавац је коришћен у Лиону и Тулузу. Хиљаде продавница је оштећено или опљачкано у последњим недељама. У Италији су десетине хиљада људи изашле на генерални штрајк против трошкова живота и војне потрошње, уз сукобе у близини Колосеума. У Пољској је суспендован шеф врховног суда, а полиција је била испред суда у Варшави. У Великој Британији свако министарство мора да смањи капиталне буџете како би се покрила рупа од 4,7 милијарди фунти за одбрану, док су млади из генерације З протестовали у Лондону због станарина, школарина и послова.
У Шпанији су у Барселони ухапшене 132 особе, од којих 83 малолетника, уз десетине пожара и вандализма. У Албанији су бачени молотови на полицију у Тирани, а протестанти траже оставку премијера Раме. У Грчкој су морнари штрајковали у Пиреју, а док радници у 113 лука у 22 земље одбијају да раде за ратове. У Португалу је полиција батинима растурила камп за становање у Лисабону, где су цене станова више него удвостручене од 2017. У Белгији је ухапшено скоро 200 људи, у Холандији су затворене продавнице, а у Чешкој је неколико хиљада људи протестовало у Прагу.
Ван НАТО-а, у Србији је Вучић признао пораз студентском покрету 25. октобра. У Швајцарској је најављен национални штрајк за 20. новембар под слоганом „Боримо се за нашу будућност, а не за њихове ратове“. Дошло је и до уличних сукоба с полицијом. Слични протести су у Аустрији и Ирској. Иако су искре различите – од суда, становања до премијера – заједнички именитељ је одбијање да млади плаћају цену политика које приоритет дају оружју и елитама. НАТО циља 5 одсто БДП-а за одбрану до 2035, а Британија и друге земље већ секу буџете. Млади поручују да су потписали за оружје, а рачун стиже њима. Ово није само локално незадовољство, већ генерацијски устанак против система који их оставља без перспективе.
Од учионица до улица, генерација З показује да не пристаје на статус роба. У Србији су већ показали да промена јесте могућа, а сада се тај глас шири континентом. Питање је да ли ће владе чути или наставити да обогаћују себе на рачун младих.
(Србин инфо)
