Pročitaj mi članakFrancuska se suočava s jednom od najvećih političkih i budžetskih kriza u poslednjih nekoliko decenija.
Премијер Франсоа Бајру припрема се за кључни глас поверења у парламенту 8. септембра, док масовни протести, опозиција и финансијска тржишта врше притисак на мањинску владу. Ова комбинација политичке нестабилности и економског притиска подсећа на кризу из 1930-их година и могла би имати дугорочне последице по стабилност државе.
Буџетска криза: Штедња која дели земљу
Влада премијера Бајру предложила је буџет који предвиђа штедњу од 44 милијарде евра и укидање два државна празника. Циљ је смањење дефицита на 4,6 одсто бруто домаћег производа, како би се испунили критеријуми Европске уније и смањила забринутост финансијских тржишта.
Министар финансија Ерик Ломбар изјавио је да би у супротном могла уследити интервенција Међународног монетарног фонда. „Наша је одговорност да задржимо поверење тржишта. Кретање у правом смеру је кључно“, рекао је Ломбар, истичући да Француска већ сада троши на камате више него Италија. Ломбар је додао да план „фер штедње“ захтева да најбогатији допринесу највише, како би оптерећење било праведно распоређено.
Опозиција, међутим, тврди да предложене мере нису фер и да не решавају основне проблеме. Социјалисти, зелени и екстремна левица критиковали су Бајруов приступ, док Национални савез Марин ле Пен отворено позива на нове изборе.
Политичка сцена: Премијер на танкој линији
Бајру води мањинску владу, што значи да сваки закон, укључујући буџет, зависи од компромиса с опозиционим странкама. Три велика блока – ултрадесни Национални савез, центар који подржава Макрона и левица – показују минималну спремност на сарадњу.
Жан-Лик Меленшон, лидер „Непокорене Француске“, позвао је синдикате да подрже масовне протесте 10. септембра и организују генерални штрајк. Меленшон је у интервјуу за радио изјавио: „Не можемо да преговарамо с овом администрацијом. Потребно је да Макрон буде опозван“.
Чак ни конзервативци нису поштеђени критике. Бивши лидер Републиканске странке Жан-Франсоа Копе изјавио је да би Макрон требало да планира своју оставку, алудирајући на одлазак генерала Шарла де Гола 1969. године након неуспеха референдума о уставним реформама.
Ако Бајру не обезбеди већину у парламенту, председник Макрон ће се наћи пред тешким избором: именовање новог премијера, формирање експертске владе или расписивање парламентарних и председничких избора пре истека мандата. Свака од опција носи значајан ризик за стабилност земље и Макронов политички капитал.
Протести 10. септембра: Народ против политике штедње
Покрет за „национални шатдаун“ 10. септембра, који окупља анонимне активисте и разне политичке фракције, добија све већи одзив јавности. Према анкети “Толуна Харис Интерактив”, две трећине испитаника подржава протест, укључујући гласаче с левог и десног спектра.
Овај покрет се већ пореди са „Жутим прслуцима“ из 2018–2019, чија је мобилизација кренула из Фејсбук група и прерастала у масовне демонстрације широм земље. Меленшон и његов покрет планирају парламентарну иницијативу за опозив Макрона, иако се очекује да неће бити успешна.
Синдикат ЦГТ позвао је чланове на штрајк где год је то могуће, док су и други синдикати дали подршку протесту. Грађани су, према извештајима, изразили огорчење због смањења социјалних давања и укидања празника, што додатно повећава ризик од масовних демонстрација.
Историјски контекст: Француска 1932–1933
Криза у Француској подсећа на период из 1930-их година, када је земља била тешко погођена светском економском кризом. Између 1932. и 1933. године, Француска је имала шест премијера у само годину дана, што је изазвало политичку парализу.
Разлог је увек био исти – неслагање око буџета. Ниједан предложени план, било повећање пореза, смањење издатака или посебне мере, није могао да придобије подршку већине у парламенту. Државни буџет је тада постао камен спотицања који је подрио поверење грађана у демократију.
Данас, Француска је презадужена са 3.000 милијарди евра, а камате на дуг сваке године гутају десетине милијарди. Финансијска тржишта пажљиво посматрају потезе владе, а пад берзанског курса и раст камата на обвезнице сигнализују озбиљну забринутост.
Реакције политичких блокова и синдиката
Ултрадесни Национални савез: тражи нове изборе, инвестиције у полицију и војску, јачање куповне моћи, финансирано додатним задуживањем.
Екстремна левица: планира генерални штрајк и парламентарну иницијативу за опозив Макрона.
Зелени, социјалисти и комунистичке странке: одбијају да подрже Бајруов буџет, нуде алтернативне буџете с већим оптерећењем за богате.
Синдикати (ЦГТ и други): позивају на штрајкове и масовне протесте.
Конзервативци такође критикују мере штедње, упозоравајући да би строге фискалне мере могле додатно оптеретити средњи слој и ојачати опозиционе блокове који воде у анкетама.
Финансијски притисак: Тржишта и међународни притисци
Инвеститори и финансијска тржишта већ реагују на Бајруове предлоге. Камате на државне обвезнице надмашиле су ниво грчких обвезница, што сигнализује неповјерење у француску фискалну политику. Без кредибилног плана за консолидацију финансија, Француска би могла да изгуби кредитни рејтинг.
Европска унија и Брисел такође врше притисак на Француску да спроведе штедљиве мере, док Међународни монетарни фонд надзире фискалну политику земље и упозорава на могуће последице неуспеха.
Кључни месец за Француску
Француска се суочава с комбинацијом политичке, економске и друштвене кризе. Премијер Бајру коцка с поверењем у парламенту, председник Макрон мора да размотри тешке одлуке, а грађани и синдикати спремају масовне протесте 10. септембра.
Историјске паралелне са кризом из 1930-их, висока задуженост, раст камата и незадовољство грађана стварају сценарио у којем сваки погрешан потез може додатно дестабилизовати земљу. Француска стоји пред тестом своје политичке и финансијске стабилности, а наредне недеље биће кључно да ли влада успе да сачува поверење парламента, тржишта и грађана.
