Pročitaj mi članakDraga deco, poštovani đaci prvaci, naprednjačići moji – želim vam srećan polazak u školu i bezbrižno školovanje, kakvo ja nisam imao!
За разлику од вас Србија и ја нисмо имали времена за чекање седам година већ сам у први разред пошао три месеца пре рођења, а на самом порођају сам већ био председник свих одељенских заједница, ђак генерације и солиста у школском хору, којим сам уједно и дириговао.
Волео бих да сам имао времена да будем беба, да се играм у песку, али сам схватио да је тај песак боље употребити за неко градилиште, и тако је све почело…
У школи сам био бољи од свих учитеља и наставника па сам ја био и разредни старешина и професор и директор школе, али себи нисам гледао кроз прсте већ сам према себи био најстрожији – са четворком сам оценио свој састав из српског “На Дрини ћуприја”, а касније сам поправио оцену кад сам написао “Горски вијенац”, иако су ми оба рада украли и приписали их другима, али нема везе – “За нашу децу”, увек сам то понављао себи у дугим лондонским ноћима!
Питате се откуд ја у Лондону са осам година и дипломом Правног факултета?
Радио, децо, радио у гвожђари! Маленим прстићима правио оне навоје на шрафовима, ручно, хранећи се једном кифлом коју сам сачувао од ужине у другом разреду.
Још нисам стигао да је поједем целу јер кифла може да чека али Србија – не!
И није чекала! Са девет година сам довео прве стране инвеститоре, једног малог шеика и још много богате деце да се овде зајебав… овај, улажу, чиме смо направили економског тигрића у паркићу, односно, регионичићу.
Наравоученије је, децо драга: увек следите своје снове, макар због њих многи најеб… овај, немали миран сан, јер сам и ја спавао по два и по минута дневно како би Србија данас била ово што јесте: “За нашу децу”, а ако нешто мало остане нека и за њихову…
Дакле, растите, забављајте се и учите, нико вам неће поклонити дипломе, евентуално ће дати попуст на количину, али поклонити неће!
Знање је ваше највеће богаство, све остало смо ми узели… да сачувамо како би сутра кад порастете – били велики.
Нека вам је срећан почетак, ја се трудим да буде крај!
Мислим, крај мукама и беди, јер предаја није опција, али продаја, то већ…
Воли вас ваш чика Алек! Само напред по знање, сендвиче и дневнице… пардон, мислио сам само на знање, ове друге две ставке нешто касније… побркао сам, то ми је део говора за чике и тете које су данас дипломирале поузећем, па и њима да пожелим да ухвате економског тигра за муд… за мудрост, разуме се…
