Tekst koji sledi objavio je regionalni portal European Western Balkans, a napisao ga je njegov osnivač i glavni urednik Nemanja Todorović Štiplija, ujedno i izvršni direktor Centra za savremenu politiku.

Текст преносимо у целости.

Председник Вучић данас говори језиком „дијалога“ у Финанциал Тимес-у и Тхе Гуардиан-у. Код куће, међутим, тај дијалог се води пендрецима, партијским батинашима и тихим смењивањем оних који се усуде да покажу неслагање.

Реалност на терену

Стварност, међутим, говори сасвим другачије.

Дијалог је доследно замењен пендрецима, сузавцем, произвољним хапшењима и разарањем независних институција. Власти говоре о „уздржаности“, а више од стотину грађана, укључујући студенте, претучено је – неки и тешко повређени – због остваривања права на протест. Говоре о „транспарентности“, док су медијски плурализам угушили, независне регулаторе ставили под контролу, а истраге о корупцији затрли. Говоре о „компромису“, а свака уступка била је козметичка и пажљиво режирана за међународну публику.

Протести нису тероризам

Знаковито је што Вучић протесте приказује као дело екстремиста и вандала – што његови лојални медији преводе у „блокадере“ и чак „терористе“. У стварности, протести су почели после трагедије у Новом Саду, када су студенти и млади људи тражили ништа радикалније до одговорност, транспарентност, демократију и владу која их третира као грађане, а не поданике. Називати их насилним агитаторима није само клевета, већ и увреда за сваког ко је стајао мирно – макар 16 минута за 16 жртава – на улицама.

Тихи притисак и батинаши

Репресија, међутим, није само видљива. Она је и тиха. Универзитетски професори, наставници и други запослени у јавном сектору који подрже своје студенте суочавају се с дисциплинским поступцима, губитком уговора или отказима. На улицама се појављују параполицијске јединице и партијски организовани батинаши – неки од њих раније осуђени на вишегодишње казне затвора због насилних злочина – који шире страх и урушавају владавину права.

У међувремену, процес потпуне контроле над медијима се наставља, што се видело и протекле недеље, додатно сужавајући ионако угушен простор за јавну дебату. Уместо да одговори на захтеве демонстраната, власт организује контрамитинге, финансиране и спроведене кроз партијску машинерију – као замену за стварни дијалог.

„Демократија“ као процедура

Тврдња да би ванредни избори дестабилизовали демократију тешко је уверљива када су и последњи избори били обележени неправилностима, контролом медија и злоупотребом државних ресурса. Још је упечатљивије да та аргументација долази од лидера који је расписивао изборе кад год му је политички одговарало: четири од пет избора под Вучићем били су превремени. Инсистирати сада на крутим роковима, док се истовремено уништавају услови за слободну и фер утакмицу, значи свести демократију на празну процедуру без садржаја.

ЕУ пред избором

Европски лидери су упозорени да су протести у Србији „битка за демократију коју ЕУ не сме да игнорише“. Ипак, оклевање и даље траје, а тишина може бити схваћена као саучесништво. Стабилност без права није стабилност – то је ауторитаризам упакован у мекше речи.

Влада Србије заиста јесте посвећена, али не демократији. Посвећена је сопственом опстанку – не заувек, већ тачно онолико док се не потпише последњи уносни уговор. У том смислу, она није само ауторитарна, већ клептауторитарна. Питање је да ли је Европа спремна да буде једнако посвећена вредностима које сама прокламује.

Izvor: Pravda

Oznake: Aleksandar Vučić, brutalnost policije, Vlada Srbije, izbori, protesti, represija